Бранко М. Јовановић: Знамо се

     Вредно учим у својој соби. Одједном ми требаш, па те зовнем. Довољно гласно да ме чујеш у дневној соби.
      „Шта је ћалетово?“, загрме. „Ено ти мама. И да су те заменили у породилишту, мајка ти је. Ма они Јевреји су прави. По мајци и здраво.“ Сачеках стандардних пет, шест секунди. „Дођи ’вамо, да видим кол’ко имам.“
     Једном те позвах, а оно мук са троседа. Давно је било.
     Боје на меком платну тврдог оквира још су свеже.
     Видимо се.


...