Вредно учим у својој соби.
Одједном ми требаш, па те зовнем. Довољно гласно да ме чујеш у дневној соби.
„Шта је ћалетово?“, загрме. „Ено
ти мама. И да су те заменили у породилишту, мајка ти је. Ма они Јевреји су
прави. По мајци и здраво.“ Сачеках стандардних пет, шест секунди. „Дођи ’вамо,
да видим кол’ко имам.“
Једном те позвах, а оно мук са
троседа. Давно је било.
Боје на меком платну тврдог
оквира још су свеже.
Видимо се.
...