Снежана Р. Радуловић: Очи у очи са Драганом Кнежевићем

Умјетник Драган Кнежевић је од 1997. године директор ККЦ ''Акорд'' Никшић. Бави позориштем и педагошким радом; музиком и писањем поезије. Основни мотив оснивања ''Акорда'' је био и остао - помоћи младим талентима да се искажу и докажу. Кроз ''Акорд'' је од оснивања прошло неколико хиљада полазника, углавном дјеце и омладине, али и велики број
 одраслих. О успјеху ''Акорда'' (поред чињенице да је некима ''Акорд'' био одскочна даска за успјех у сфери умјетности) говори и занимљивост да су неки његови бивши полазници одлучили да и њихова дјеца свој таленат развијају управо у ''Акорду''. У оквиру мајског репертоара Никшићке културне сцене, организована је манифестација ''Дани Акорда 2022''. Драган Кнежевић је режирао више од 50 позоришних представа за дјецу, омладину и одрасле. Освајао је бројне награде у земљи и иностранству за режију, музику, укупан пласман и тако даље.

Своју каријеру умјетника сте започели у сфери музике. Отакада и откуда љубав према музици?

Од раног дјетињства мени је музика била увијек у првом плану. Кроз године које су била преда мном упијао сам и учио од искусних никшићких мизичара. Са мојим другом из дјетињства, Жељком Перовићем, који је свирао гитару, компоновали сам пјесме, које су тада биле лијепе, али хармонски наивне. Тек касније, када смо мало сазрели настале су пјесме које смо свирали у бендовима ''Тајна веза'' и ''Љубавна герила''. Моја одлука да ћу се бавити музиком је постала чврста када сам 1983. освојио ''Први глас Никшића'' који је тада био изузетно квалитетан. 2020. и 2021. године испунио сам себи жељу и снимио два музичка албума ''Осамдесете'' и ''Осамдесете 2''.

Оснивање ''Акорда'' и његов развојни пут?

1997. године дошао сам на идеју да оснујем културни центар који ће се бавити разним умјетничким правцима са жељом да помогнемо афирмацији дјеце и младих, а и оних одраслих. Прво смо кренули са хором ''Слатки акорди'', а онда смо отварали нове клубове: ''Акордов театар'', ''Акордова плесна академија'', ''Плесни студио Тина'', ''Поетски клуб'', ''Школица манекена'', новинарства итд.

Сада, након 25 година ''Акорд'' је респектабилни културни центар са освојених прегршт награда из разних сфера умјетности.

Режирали сте више од 50 позоришних представа за дјецу, омладину и одрасле. На чему тренутно радите?

Интересантно је то, да је позориште, моја друга љубав, којем сам се посветио након оснивања у ''Акорду''. Волим да учим, нијесам сујетан, тако да сам се одлучио на своју прву режију у дјечијем театру 2001. године. Онда су се низале представе за ''Омладински театар'' и за ''Акорд театар'' гдје су играли доајени никшићког аматерског глумишта. Нијесам водио тачну евиденцију али мислим да сам режирао више од 70 представа, које су награђиване на фестивалима у земљи и региону. Радим на новој представи " Гдје је тај Никшић" са ''Дјечијим театром'' за коју смо текст радили моја колегиница, Снежана Радуловић, и ја. У плану је и представа " Биберче" и једна представа, за сад без пуног насова са ''Омладинским театром''.

Шта за Вас значе награде и признања?

Наравно, награде су дио стваралчког опуса сваког умјетника. Те прве награде значиле су пуно. А с годинама, свакако да је мој циљ био да награде освајају моји глумци. Наосвајао сам се ја награда, тако, шта да Вам кажем, награде значе ипак.

Можете ли рећи нешто о вашој поезији и инспирацији?

Моја трећа љубав је поезија, коју сам држао у запећку свих ових година. ''Захваљући'' пандемији, извадио сам пожутјеле папире на којима су биле те моје заборављене пјесме. Тако да сам направио аудио видео збирку ''Поезија прошлог времена''. Друга збирка ''Ја сам краљ'' настала је након што сам објавио прву. А ево тренутно настаје и трећа ''У инат свему''. Моја поезија је другачија, необична, баш као што сам ја. Пуна је љубави и топлине. Отприлике моје пјесме су одраз и мог живота.

Можете ли издвојити једну Вашу омиљену пјесму коју сте написали?

Па свакако да ми је свака пјесма драга, али ћу ипак издвојити по једну из сваке збирке: ''Вратите нам липе'', ''Ја сам краљ'' и ''Љубав''.

Ваши књижевни узори?

Што се пјесништва тиче, то је свакако Вито Николић. Као староникшићанину увијек су ми Никшићани били нека инспиративна полазна тачка. Тако са поносом могу рећи да сам био пријатељ са легендарним Дугом Кровокапићем, чију сам поезију обожавао. Не могу да не поменем мог пријатеља Радула Ракочевића Ракоција, који је сигурно један од водећих црногорских пјесника.

Омиљена књига и бајка из дјетињства?

Имам три омиљене књиге: ''На Дрини ћуприја'', ''Тврђава'' и ''Тријумфална капија''. Њихови аутори: Иво Андрић, Меша Селимовић и Ерих Марија Ремарк су уједно моји омиљени писци. Ове три књиге и данас стоје поред мог кревета и свако ново читање пасуса из њих открива ми неку нову истину и љепоту писане ријечи.

А бајка? То је свакако ''Алиса у земљи чуда''. Адаптирао сам је и режирао прошле године са мојим ''Акордовим дјечијим театром''.

Омиљена драма?

Па, режирао сам ја доста драма које су ми остале у срцу: ''Вирус'' Синише Ковачевића, ''Професионалац'' и ''Балкански шпијун'' Душана Ковачевића итд.

Недавно сам на нашој традиционалној манифестацији ''Дани Акорда'' прославио 40 година умјетничког рада, ауторском вечери.

Остаје можда тихи жал, што мој вољени град и држава нијесу имали више слуха за моје стваралаштво. Све ово вријеме било је доказивање. Разне аналфабете су одлучивале о разним умјетничким статусима. Уморан сам, али не без наде, да ће будуће генерације уживати у мом тројном стваралштву.

 


ВРАТИТЕ НАМ ЛИПЕ

Кораци броје године моје,
директно до трга, до сквера, до станице, жељезничке.
Е, тамо сам је пољубио први пут.
И тако, скитају ноге моје,
године броје све до 47
и њу, коју сам тамо пољубио, више не гледам.
Удала се, па него, родила дјецу.
Једном сам је срео на некој промоцији,
са мужем под руку, корачала је као срна,
он је неки функционер сад у коалицији...
она је напросто, нека друга.
А ја, у углу сале, на столици коју нико није хтио,
слушајући слаткорјечивог говорника за микрофоном,
желио сам да устанем, да викнем,
Вратите нам липе, испод њих сам је чекао.”
Никшић је суморан град, град без љубави,
Вратите нам Вита, Дуга, старе кафане, вратите нам...
вратите ми њу.
Није она за функционера, она је анђео, она је пјесма коју нијесам још
написао....”
Кораци броје године моје,
моји вршњаци сиједих глава, ћелави и задригли,
чекају да буде боље као, за све нас...
а она, срна само се насмијешила као Мона Лиза крајичком усне,
 
онако, ех...јадниче умјетниче, никад ја нијесам била твоја...
али, ја сам видио што нико није, ту сузу малу, у оку срне и шапат...
вратите нам липе...испод њих ме је чекао.

 

ЈА САМ КРАЉ
 
Крупац, сутон, Шврћо и ја
И нека чудна измаглица
У очима
Сјећање, на ваше рађање
Зима, љето, па јесен
А ја занесен
Толико љубави, највеће
Толико њежности, среће
Само за вас
 
Покварени људи прате ме
Сулуде мисли и преваре
И ваше нестајање
 
Сад лумпујем свој последњи пир
Јер ја сам краљ
Ја сам краљ Лир
 
Крвари срце, крваре вене
 
Демони у глави и мрачне сјене
Чекам да крај крене
 
Покварени људи прате ме
Сулуде мисли и преваре
И ваше нестајање
 
Сад лумпујем свој последњи пир
Јер ја сам краљ
Ја сам краљ Лир


 
ЉУБАВ
 
Покушај бар једном само
Да ме загрлиш, да ме пољубиш
Да се од слаткоће изгубиш...
 
Љубав је велика енигма и тајна
Волим те, су танане ријечи само
О, није лако вољети моја дамо
Срећне тренутке другом остављамо
 
Као кремпита што те умусави око усана
Па се лако оближеш и нема је више
Е таква је љубав љепотице драга
Као лептиров дан и као дуга послије кише