Драган Кнежевић, директор ККЦ ''Акорд'', је свестрани умјетник. У свијет умјетности ушао је веома рано преко музике која је била његов живот. Музика га је довела на бину, на сцену, а сцена даље и на ''даске које живот значе''. Постаје режисер, пише и адаптира текстове за позоришне предсатаве, почиње да се бави педагошким радом укључујући дјецу, младе и одрасле у сфере умјетности. Створио је посебан свијет у којем је несебично дао на располагање, онима који су жељели ући у њега, све своје потенцијале. Захваљујући њему створени су, препознати су, оставрени су таленти који су се скривали у људима које Никшић има. Драган је човјек с којим је дивно сарађивати. Зна да извуче оно најбоље што неко има у себи. Драган Кнежевић је добар човјек.
Рецензија за збирку пјесама ''Упркос свему'' Драгана Кнежевића
Кад су Црњанског питали колико је "Роман о Лондону" аутобиографски, он је одговорио: "У роману су моја искуства, али не и моја аутобиографија".
Пратећи трендове савременог живота, у којем читалац нерадо чита текстове који су дужи, Драган Кнежевић ставара, обимом, минијатурну збирку пјесама под симболичним називом ''Упркос свему''. Збирка се састоји од 10 пјесама, а доминатан мотив у њој је мотив љубави.
Пјесме: ‘’Риђа’’, ‘’Љубав’’, ‘’Сјећање’’, ‘’Питај срце драга’’, ‘’На задњем перону среће’’,‘’Сјенка од човјека’’ и ‘’Никшићка соната’’ су пјесме о љубави. Пјесник је дао описе разних врста љубави између заљубљених.
Пјесма ‘’Риђа’’ је најљепша љубавна пјесма у збирци. Описује необичну, неостварену љубав; љубав која је лијепа као музика: ‘’Какве су то сјене и каква је музика / У мојим ушима, тијело ми прожима / Да ли си дошла из друге галаксије / Да ме тако риђа, мучиш ноћима…’’ Пјесник за њу каже тако њежно, дивно, бајковито: ‘’Некако се сретосмо, не баш случајно / И рече једноставно, твоја ми се душа свиђа / А ја збуњен, не знам је ли вила или ђаво...’’
‘’Љубав’’ је пјесма о најчешћој врсти љубави у модерном свијету; пјесма о љубави која је преслатка и прекратка.
У пјесми ‘’Сјећање’’ пјесник акцентује да се завршене љубави треба увијек сјећати по оном што је било најљепше у њој. Увијек треба добро, лијепо да се памти, а лоше - ако га је било, да се заборави.
Тема ишчезле љубави од стране вољене жене је описана у пјесми ‘’На задњем перону среће’’. Вољена жена жели више од живота, жели да оствари своје снове и радости и то се све види у њеним очима које говоре да је досадашњој љубави крај. Ова пјесма акцентује несебичност оног који је престао бити вољен и трајност и доследност његове љубави упркос свему.
Пјесма ‘’Питај срце драга’’ говори о једностраној, романтичој љубави, нестварној и лијепој, недостижној … љубави у којој се и понос губи толико да се проси мрва љубави.
У пјесми ‘’Сјенка од човјека’’ присутна је запитаност о непредивидивости и чудности судбине која враћа прошлу љубав у живот.
У збирци се поред уводне пјесме "Упркос свему" и пјесама о љубави налазе и сатирична пјесма‘’Љета Господњега’’ (која говори о грешним људима који се обраћају Богу, кога су хулили, без осјећаја срама и свијести о својој грешности) и шаљива пјесма ‘’О покојнику све најљепше’’.
РИЂА
Некако се сретосмо, не баш случајно
И рече једноставно, твоја ми се душа свиђа
А ја збуњен, не знам је ли вила или ђаво
Та дјевојка тиха, сјетна, њежна и риђа
Какве су то сјене и каква је музика
У мојим ушима, тијело ми прожима
Да ли си дошла из друге галаксије
Да ме тако риђа, мучиш ноћима
Љубиш ме у душу рањену, њежно
Једног дана ћеш бити нечија госпођа
За мене је касно, за љубав и све друго
О ти дјевојко, чудна, паметна и риђа.
ЉУБАВ
Покушај бар једном само
Да ме загрлиш, да ме пољубиш
Да се од слаткоће изгубиш...
Љубав је велика енигма и тајна
Волим те, су танане ријечи само
О, није лако вољети моја дамо
Срећне тренутке другом остављамо
Као кремпита што те умусави око усана
Па се лако оближеш и нема је више
Е таква је љубав љепотице драга
Као лептиров дан и као дуга послије кише.
СЈЕЋАЊЕ
Сачувај ме од заборава,
Од тешких мисли...
Сачувај
у срцу, у сјећању ...
Све оно лијепо...
Оно лоше заборави.
Ево , као што видиш, живот је кратак.
Живот је лијеп, али понекад зна и да буде суров.
Лијепо је
Да у џепићу срца свога сачуваш:
И прве пољупце, и загрљаје, и заљубљеност ... и много тога...
Покушај
Да у својој глави извртиш филм који ће ти рећи:
Е, па он је ипак био добар, било ми је лијепо с њим.
Били смо ... баш смо били, некако, пар... и сви су нам завидјели...
Најљепше од свега... сачувај ... запамти...
Нек ти остану само лијепе мисли и лијепи доживљаји у глави...
Као што су и мени.
Одувијек сам се трудио
Да лоше заборавим, а лијепо да задржим,
Да се лијепог сјећам...
...И оно што кажу:
Лијепо је било док је трајало!