Драгана Николић: Пет песама

Тишина

Не реци ни ријеч,
мрак гута зиму,
ватра грије собу,
свијећа грли икону,
киша ствара музику.

Не реци ни ријеч,
напустили су нас,
рекли су збогом
и оставили мало перо
за писање пјесама,
лијечење душа у тишини.

Слика ће говорити,
руке ће показати,
усне ће пољубити,
сачувај минут мира,
не реци ни ријеч.


Твоје лице

У диму цигарете
или трептају хоризонта,
скривало се и прикрадало,
исцрпљујући сваки дан,
да ми опет покаже
оне сјенке које већ знам.
Будна сам те сањала,
шутњом те дозивала,
узалудно се надала
новом почетку на
неизбјежној провалији краја.
Сада ме не боли
ни крај, ни наше збогом,
већ само непредвидиви трен
кад из сјећања оживи
твоје лице.


Нисам заборавила

Јутарњи цвркут птица
испред мога прозора,
меке црте твога лица
и инат мога поноса.

Наше шарене степенице
у Дучићевој уској улици,
хук старе жељезнице
и њени уморни путници.

Твој њежни осмијех
и стисак наших руку,
тишине које завољех
и дјeчије игре на путу.

Нисам заборавила
и још се сјећам,
као бајку из сна
ја још те чекам.


Тамара

Свјетла на улици,
у мраку плаве очи,
ријечи на хартији,
твоји кораци у ноћи.
Сањај снове Тамара,
угриј руке воском,
умири душу молитвом.
Реци ми да си преживјела,
да још цвијетају руже на тераси.
Причај ми о сликарима,
оним духовима у твојој соби,
о остављеним љубавима
и звуку кише на танком стаклу.
Заборави на мутне ријеке,
утоке и раскршћа без поздрава.
Остави свијетло за овог путника
без правца и упаљеног фењера.
И понекад, када уплаши те сјена
без разлога, запалиш тамјан,
сјети ме се Тамара.


Ајиша

Пахуља снијега пала је на прамен
замршене косе и на трепавице мира,
док си стајала на капији у трену
прошле су године кад си дијете била.

Поглед си осврнула на једну страну,
твоје миле очи заволио је читав свијет,
чекала си ме у даљини и у поноћ знам,
пламен те пољубио као усахли цвијет.

Замишљала сам те како свираш клавир,
смијеш се и плешеш по трговима среће,
виђела сам те како плачеш и одлазиш,
поздрављаш улице којима ходати нећеш.

Сад корачај храбро и не брини Ајиша,
ти само призивај или отјерај сву таму,
за мене још овде остаће сехара у углу
да чувам твоју слику и снове у мраку.