Покушај освете политички поражених

Један жалосни острашћеник, најрођенији странац, иначе освједочени ДПС-овац, који је два пута осуђен, једном због неуспјелог физичког напада на мене и други пут због вербалног напада и вријеђања, само зато што је мој повратак из емиграције 15. јуна 2020. године значајно допринио рушењу власти ДПС-а у Бјелопавлићима, с jедне стране, и што је много пута раније са безбједне удаљености огријешио душу према мени, с друге стране.

Tај жалосни партијски острашћеник свовремено ми је пријетио телфонским путем из куће Радована Пелевића да ће за моју главу у емиграцији узети од Мила Ђукановића 300 хиљада њемачкох марака, што сам приписао његовој лудости у младости, као и то што је без мог одобрења на мом плацу који ми је отац поклонио у фебруару 1977. године подигао кућу, а мој  плац уписао на своје име приликом авионског премјервања деведестих година док сам био у емиграцији, мада сам се ја послије очеве смрти у оставинској расправи одрекао наслеђа у корист свих осталих наследника. Умјесто да поштује моју великодушност поступио је обрнуто.

Поред два напада на мене, због чега је осуђен оба пута, захтијевао је у даниловгтрадској полицији да му се омогући састанак са Миливојем Катнићем, главним јавним тужиоцем у Црној Гори, како би га информисао о својим „сазнањима о мојој терористичкој дјелатности и учешћу у рушењу споменика на Равном Лазу и Црној Гори“, иако је због тог рушења на Равном Лазу осуђен извјесни Војводић, а ја сам се за то вријеме  налазио у Бечу и Прагу, бавећи се научно-истраживачким радом на бечком и прашком Универзитету, а резултат тог научно-истаживачког рада је документарна студија „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“ која је за кратко вријеме доживјела 5 издања.

Жао ми је што том жалосном веселнику није омогућен састанак са Миливојем Катнићем, али тај се пропуст може надокнадити на тај начин што ће му ускоро бити омогућен боравак у спушком затвору заједно са бившим државним тужиоцем Миливојем Катнићем.

Али ту није крај. Наиме, 14. авуста 2024. године  тај жалосни веселник поднио је у Данилограду кривичну пријаву против мене због мог наводног „финансирања ликвидација, рушења партизанских споменика, слања терориста у Црну Гору“, због чега сам, као "окривљени", морао да дам своју изјаву 9. септембра 2024. године и даниловградска полиција је ту кривичну пријаву против мене прослиједила Основнм државном тужилаштву и државни тужилац ме  коректно обавијестио 16. јануара 2025. године (баш на годишњицу кад је 2024. године подметнута пушка испред моје виле у намјери да ме неко ликвидира под окриљем ноћи, што сам спријечио обавијестивши полицију о мом проналаску подметнуте пушке, дакле баш на годишњицу тог злог и помуклог чина основни државни тужилац Дамир Кујовић у писаној форми ме обавијестио следеће:
„Поводом Вашег захтјева за достављане информације од 15. 01. 2025. године, обавештавате се да је ово тужилаштво донијело Рјешење  број 1780/24 од 28. 11.  2024. године, којим је одбацио пријаву Радоја Милатовића од 14. О8. 2024. године, поднијету пред Управом полиције – ОБ Даниловград, против Вас, због КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА ДАВАЊА ЛАЖНОГ ИСКАЗА ИЗ ЧЛАНА 389 СТАВ 1 КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА ЦРНЕ ГОРЕ, јер смо нашли да не постоји основана сумња да сте извршили наведено крвично дјело, нити било које друго кривично дјело за које се гоњење  предузима по службеној дужности. (ДРЖАВНИ ТУЖИЛАЦ Дамир Кујовић)“.

Жалосном и веселом Радоју Милатовићу сада предстоји да се моли Богу и Светом Василију у Острогу да се задовољим са оваквим одговором државног тужиоца и да не захтијевам процесуирање и дословну примјену члана 389 став 1 Кривичног законика Црне Горе, што подразумијева казну затвора у трајању од 3 мјесеца до 3 године, али то сада не зависи од мене већ искључиво од њега. Паметноме дота! Да појасним, или извињење, или суђење!!!

Петар Милатовић Острошки: Црногорске бруке бесконачније од свемира

По старом комунистичком обичају секретар Удружења новинара Црне Горе Иван Милошевић додјељује самом себи награду Удружења новинара Црне Горе за колумну 2024.године. Ово је још један од доказа да су црногорске бруке бесконачније од свемира!
Домановићу, Нушићу и остали, устајте из гробова, превише посла данас има. Ово није за критиковање већ само за спрдање. 
Кажу да је Бог прво себи створио браду. Тако је то кад по угледу на Бога, на штету Бога, неки недостојни створови помисле да су богови!

Никола Јанковић: Голгота борца за истину у Црној Гори

Човјек говорио и писао истину и због тога робијао три пута у титоистичко зло вријеме, потом отишао у емиграцију и вратио се послије 37 година 15. јуна 2020. године у завичај, конкретно у Велети код Даниловграда.

У емиграцији је преживио два атентата због залагања за истину у најтежем тренутку, у вријеме вјерско-националног грађанског рата на који је указивао још 1979. године и због тога осуђен 12. марта 1981. године,  а тај рат, као што је познато, догодио се 1991. године, тачно послије 10 година.

Ријеч је о др Петру Милатовићу Острошком, аутору 46 књига на српском и страним језицима, човјеку који последњих 5 година у свом завичају трпи најтеже ударце управо зато што је остао доследан свом геслу које гласи: „Онај ко Истини служи онако како Бог служи грешнима, тај постаје аристократа неба по овоземаљској плакаоници и у свако доба дана и ноћи ужива гостопримствао Бога и сиромаха истовремено и са тим капиталом купује се цијело небо које је свима изнад глава!“

Дошавши из емиграције установио је да му је најближи сродник из фамилије присвојио плац који је Петру поклонио отац 1977. године и тај узурпатор је ту подигао кућу, што му је Петар опростио, јер величина човјека је у праштању, а своју светосавску ширину Петар је показао кад је том сроднику редовно раније из Беча слао позамашне суме новца, о чему сам се личну увјерио прегледавши све уплатнице преко Вестерн униона.

Миле Ристовић: Време пасјалука

Ум заћут’о
Безум се безуми
У охолост умишљене славе
Народ виче свемоћниче
Руке вам крваве
Замислило вузле крадикалско
Да је на дар Србију добило
Табанило устав и законе
Продавало, крчмило, пљачкало

Удбашко четништво

Четнички син по други пут убио убијеног оца дружећи се са убицом свога оца и истовремено, по налогу злогласне Удбе,  био љубавник дупло старије министарке. Послије одрађеног удбашко-сексуалног чина  на Топличином венцу Удба му је додијелила стан, а  удбашко-сексуалну аферу младог пјесника,  чији је отац био четнички командант у Црној Гори,  и дупло старије министарке,  помно су пратили и режирали 1966. године  Војин Лукић, тадашњи  организациони секретар Централног комитета Савеза комуниста Србије, а непосредно је том срамном лакрдијом  координирао инспектор Удбе Милан Ђоковић Поп, а о свему томе снмљен је филм „Досије 128“.

Петар Милатовић Острошки: Куку нама с нама

Удворништво и претворништво нигдје на свијету није изражено као у Црној Гори. Имајући то у виду народ је смислио изреку „Овога нема ниђе на свијет нако код нас“!  И заиста нема!

Због удворништва и претворништва многи разбраћују братства, раскумљују кумства, било из идеолошких, или теолошких разлога. 

У поплави удворништва и претворништва на површину исплива шпијунирање свакога, па и самог себе! 

Захваљујући том злу најрођенији постају рођени странци, рођени брат постаје крвави разбрат који патолошки мрзи  брата у чијим рукама је проходао. 

Нестало је некадашње предачко чојство, па зато данас имамо несојско поганство на свим нивоима од врха до дна и обрнуто, на лијевој, на десној страни и у средини нашег самозатирања.

Дочекасмо да часним, јуначким прецима, данас малоумно суде неки нечасни и кукавички унуци и праунуци!

Српска стратегија – Јован Стерија Поповић

Пише: ОГЊЕН ВОЈВОДИЋ

Првог јануара јулијанског календара 1806. године родио се у Вршцу Јован Стерија Поповић (1. јануар 1806 – 10. март 1856). Јован Поповић је био министар просвете Књажевине Сербије, књижевник, филолог, оснивач српске драме, први српски комедиограф. Средње име Стерија (Стерија на грчком значи звијезда) је узео по имену оцa који је био Грк, досељеник у Књажевину Србију. Стеријина мајка је била Српкиња из породице Нешковић, кћер познатог сликара Николе Нешковића. Мало је познато, ван стручне јавности, да је Јован Стерија Поповић, поред тога што је био познат драмски писац, био и угледни правник, просветни дјелатник и филолог који је, као професор Природног права на Правословном одјеленију Лицеја у Крагујевцу и Београду и као министар просвете, унапредио српску правну, просветну и филолошку науку, и да је један од устројитеља школског система, установа културе и науке у Србији. Стерија је написао први уџбеник природног права у Србији; поставио је основе модерне српске просвете, увео први закон о образовању, оснивао школе, сачинио схему образовних институција. Основао је прво позориште и први српски музеј. Јован Стерија Поповић је са Атанасијем Николићем оснивач Друштва српске словесности, будуће Српске академије наука.

Јован Стерија Поповић је основну и средњу школу похађао је у Вршцу, Темишвару и Пешти, а права у Кежмарку (Аустроугарска монархија). Након завршеног школовања Стерија се вратио у Вршац гдје је од 1830. до 1836. предавао латински на приватној полугимназији, а потом 1836. започео правничку праксу. Године 1840. као учени правник и филолог позван је од власти Књажевине Србије да буде професор на новом Лицеју у Крагујевцу. После двије године је постављен за начелника Министарства просвете (од 1842.), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Покренуо је оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра (Театар на Ђумруку) који је 1841. отворен његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског”.

Као начелник Министарства просвете (1842–1848) радио је на организацији и развоју школства. Године 1844. је установио школски закон Устројеније јавног училишног наставленија. Предложио је Совјету да се донесе Уредба о заштити старина, па је у Србији Стеријином заслугом донесен први правни акт о заштити споменика културе, који није био по вољи културне колонијалне политике европских и исламских империјалних тежњи према православним народима Балкана. Године 1848. Стерија је напустио Министарство просвете због напада странке Вучића Перишића на „пречанске“ Србе (школоване Србе са простора Српског војводства) , као и због супротних политичких идеолошких и вјерских ставова. Зато је напустио Књажевину Србију и вратио се у Вршац (који је тада био ван граница Србије, тј. био је под влашћу Аустроугарске).

Ламент првофамилијаша и другофамилијаша

Првофамилијаши ижђикали испод брозистичког шињела, сада по кишобраном Ђукановића, као и другофамилијаши, такође ижђикали испод брозистичког шињела, а и они су под истим кишобраном, али које предводи професионални „црногорац“ и освједочени антирсбин, рођен баш у срцу Србије, лију крокодилске сузе због развлашћивања и њихов колективни ламент дословно гласи: 

„Ми смо против партијског запошљавања кад смо у државне институције позапошљавали: жене, синове, кћери, свастике, таште, стрине, стричеве, тетке,  одане рођаке и још партијски оданије најгоре у селу сељаке и у школи пропале ђаке.

Не смијемо да дозволимо да нас копира тридесетоавгустовска већина из 2020. године, јер ако то ураде по дубини и ширини, сузиће поље нашег манипулативног дјеловања.

Наташа Симић: Колектвни дух као супротност демократије

На жалост још живимо у времену где се негује колективни дух. Наш народ је склон да се покорава ауторитетима и да живи под њиховом влашћу. И управо због тога ми нисмо способни да се осамосталио , а та самосталност је кључ демократије. Што је већа присутност ауторитета шанса за опстанак демократије је мала скоро па немогућа.

Два смо различита свијета

У свој својој различитости Срби и Бошњаци имају супротно поимање државе. Срби желе државу у којој се поштује уставно уређење – два ентитета, три конститутивна народа, са свим уставним надлежностима из Дејтона. Бошњаци негирају Дејтон и желе унитарну државу у којој би одлучивао само бошњачки народ, уз неколико српских "икебана" које би служиле као декор тој "демократији"

У свој својој различитости Срби и Бошњаци имају супротно поимање државе. Срби желе државу у којој се поштује уставно уређење – два ентитета, три конститутивна народа, са свим уставним надлежностима из Дејтона. Бошњаци негирају Дејтон и желе унитарну државу у којој би одлучивао само бошњачки народ, уз неколико српских "икебана" које би служиле као декор тој "демократији"

Пише: Милорад ГУТАЉ 

ЗВОРНИК, 11. ЈАНУАРА /СРНА/ - Два смо различита свијета, тако би се могли окарактерисати односи Срба и Бошњака према, условно речено, још заједничкој заједници званој БиХ у којој ова два народа скоро да немају ништа заједничког. 

Молба сестрићу Николи Јовановићу да најстаријем ујаку обезбиједи трактор

Драги и весели сестрићу Никола Јовановићу, с обзиром да је Ђукановићев предсједник Владе, иначе  твој Мојковчанин Душко Марковић, звани Душко Радијатор, обећао Србима да их чекају трактори уколико сруше режим Мила Ђукановића, кога Срби срушише 30. августа 2020. године, с једне стране, и с обзиром да ћеш највјероватније постати предсједник општине Будва уз помоћ Ђукановићеве странке ДПС, послије онаквог шакетања и лупетања у просторијама општине, с друге стране, молим те, онако по најродбинској вези, кад постанеш предсједник Будве обезбиједи један трактор твом најстаријем ујаку Петру Милатовићу, који је подигао твоју мајку, да се на тракору иселим у Србију, Аустрију, или Републику Српску, јер ја имам могућност да бирам државу, за разлику од тебе који можеш да бираш само између родног Мојковца, Будве или Подгорице гдје имаш кућу у најцрњој Црној Гори која постаје Карадаг.
Срећно ти сестрићу највјероватније  предсједниковање Будвом у оној мјери у којој ти то Бог дозволи!

Миле Ристовић: Молитва

“Сва филозофија живота саздана је у молитви-Оче наш”                                                                 (Никола Тесла)

Оче наш
У тихом пристаништу срца
Са вером у Творца ширим себе у живи етар
Ослушкујем древне звуке косметских звона
И досежем магновењe дубоке koби

Урош Марјановић. У молитви созрецање живот да постане

1.
Свети Спиридоне
Мили  весниче 
Мудрости  Божије о сионе
У материјалном свету нам све тоне
Море нас гоне

Прихватимо благе вести Божије
Оне нас уче животу,одбацимо друге,строжије
Оне што животом и делима сведочиш а преподобније
А указујеш нам на оне  злобније

Петар Милатовић: Јаков Милатовић је много опаснији од Мила Ђукановића

Пише: МИЛОРАД ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 30. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - На пријесто Црне Горе дошао је Јаков Милатовић амбициозни јуноша, у много чему далеко опаснији од Мила Ђукановића, бившег црногорског предсједника, рекао је Срни Петар Милатовић, новинар и књижевник који иза себе има 46 објављених књига.

Петар Милатовић, аутор најновије књиге "Писма рођаку, предсједнику Црне Горе", рекао је да је Јаков Милатовић, као предсједник Црне Горе, одбијањем да дође у Републику Српску на Дан државности – 9. јануара 2024. године, показао да је политички дилетант и национална штеточина.

На питање Срне да прокоментарише откуд такав скептицизам према новоизабраном предсједнику Црне Горе Јакову и, прије свега, свом рођаку, Петар Милатовић је рекао да је било циљано да се на изборима, који су вођени споља, замијени већ ислужени Мило Ђукановић "потрчком под страним патронатом и стипендистом страних центара моћи".

Миле Ристовић: Пукло је трпило

Удар нађе искру у камену
  Без њега би у кам очајала
 (П. П. Његош)

Таворећи у бесмислу
Обећаног раја златног доба
Никад бољег од кад свет постоји
Заблудама овенчаног
И лажима поткованог
Подељени на наше и ваше
Завађени и заведени
За “Јадар планину”
Подељени на послушнике и на одметнике
Одметнике, “стране плаћенике”
Са најгором мржњом ојађени
Пуни стрепње и сулудог страха
Од Оскара и од доушника
Аминаша, гмизаваца, пузаваца
Проказаних и уцењених ништавила
Огрнутих радикалским шљамом
Окружених са жутим олошем

Пријети ли Зукан Србима хеликоптером оружаних снага "окупаним" у Јабланичком језеру?

Одговор је једноставан и наведен у дејтонском Уставу – само Хелез да се пробуди из дубоког сна и прочита да је БиХ састављена од Републике Српске и Федерације БиХ, које федерирају конфедерално са свим атрибутима државности

Пише: Милорад ГУТАЉ

     ЗВОРНИК, 25. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Дакле, Зукан Хелез, функционер СДП-а, је запријетио       Србима и Републици Српској да ће "Оружане снаге БиХ заштитити државност, суверенитет и територијални интегритет БиХ, ако међународна заједница буде игнорисала озбиљност напада и антиуставног дјеловања Народне скупштине Републике Српске на државу БиХ".
     Зукан даље пријети властима Републике Српске и посланицима у Народној скупштини Српске да је "БиХ земља са хиљадугодишњом традицијом државности, те да се не играју са њеним суверенитетом и територијалним интегритетом".

Александра Броћета: Ноћ уочи твопг рођендана

Четрдесет година удаљености
од мог поклона теби за рођендан,
а као да ме један дан дијели
од загрљаја и честитке.

Поново се све раширило
на шареној лепези сјећања
и твој осмијех и глас чујем
тако јасно, никад заборављено.

У тишини собе нечујно, а гласно
чујем звонце твог бицикла
и видим нас уљепшане младошћу
на врелини бањалучког љета.

У паузи писања нове књиге
пишем теби пјесму без риме,
док олујни вјетар узнемирава
ноћ уочи твог рођендана.

Никола Јанковић: Објављена књига Петра Милатовића Острошког "ПИСМА РОЂАКУ, ПРЕДСЈЕДНИКУ ЦРНЕ ГОРЕ"

У издању Међународног удружења књижевника и умјетнника „Горски видици“ у Павловграду (Даниловграду, Велета 5)  објављена је најновија књига, иначе 46 по реду, књижевника и новинара Петра Милатовића Острошког, збирка коментара у разним медијима на 320 страна у тврдом луксузном повезу. Уредник ове књиге је Илија Вуковић из Спужа, рецензент Миладин Берић из Бања Луке, прелом и графички је обликовала Зорица Крећа из Приједора, а штампао је Графокартон из Пријепоља у тиражу од 1000 примјерака. О чему се ради најилустративније ће нам рећи сам аутор у својој уводној ријечи коју преносим у цјелини.

           _________________________________________________

УВОДНА РИЈЕЧ АУТOРА

Ова књига је збирка колумни које сам објављивао на друштвеној мрежи Фејсбук, као и преко разних портала у: Подгорици, Велети, Никшићу, Београду, Сарајеву и тако даље, што је видљиво у фуснотама на крају сваке колумне.

Кад је Јаков Милатовић, новоизабрани предсједник Црне Горе, иначе мој рођак, честитао Велики петак, одмах ми је било јасно да је ријеч о човјеку ван вјере и без образовања које у Европи, за коју се политички залаже, подразумијева познавање опште хришћанске културе.

Миле Ристовић: Будите своји

Порука студентима и ђацима:
Љубав према отаџбини је небески дар озарене светлости, 
срцу и души Вашој!

Живите искрено
Немојте се лишити истине
Ма колико она била горка и сурова
Не покушавајте бити оно што нисте
Будите одговорни
И тражите одговорност од других

Миле Ристовић: Устани роде!

“Ако нема правде за народ, нека не буде ни мира за власт.”
Емилијано Запата

Устани риде и крени
На пут до правде и слободе
Устани роде
Да те преци са неба виде
И да те се потомци сутра не стиде
Устани против свих
Који твоју земљу
Продају, буше,трују и разарају
И што бајкама крече
Твој видик и твоје снове
И што те стално лажу
Да ће ти сутра боље бити

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, кад те потроше одбациће те као Милошевића, Ђинђића, Ђукановића

 

Драги и весели рођаче, случајни предсједниче Црне Горе, кад си ти имао само шест година живота одржао сам 12. августа 1992. године предавање испред сједишта Уједињених нација у Њујорку и у том предавању демаскирао сам све владаре свијета, што је тада одјекнуло у српским и иностраним круговима, дакле оне исте који су те послије 31 годину наметнули српском народу у Црној Гори како би цементирали границу међу једнородном браћом у Црној Гори и Србији. 

Дио тог једночасовног говора презентујем овдје.

У том једночасовном говору најприје сам указао на чињеницу да су у седмом вијеку прије нове ере Асирци протјерали Јевреје из Вавилона у Јерусалим гдје су дошли у контакт са древним паганизмом и окултизмом источњачких народа, изучавајући магијске вјештине које потом укључујују у своје ритуалне обреде. Касније, тачније речено, у осмом и деветом вијеку нове ере, јеврејски мисионари предају тајна знања Хазарима на простору данашње Украјине. Објаснио сам како и зашто је у дванаестом вијеку уништена Хазарија и сви Хазари расељени широм Европе, да би касније поставили основ банкарства и међународне трговине у Средњем вијеку. Указао сам да су у дванаестом вијеку витезови Темплари дошли у посјед Кабале приликом контаката са Јеврејима из Јерусалима, због чега су, подсјетио сам, почетком четрнаестог вијека били осуђени од стране Католичке цркве и дио Темплара се преселио у Њемачку и тамо су основали Тевтонску државу.

Петар Милатовић Острошки: Доведени тајно да би се свађали јавно

Драги и весели рођаче, твоје и премијерове „свађе“ личе на сипање прашине у очи. Обојица сте, као потпуни анонимуси, доведени из бјелосвјетске помрчине и весело несрећни Здравко Кривокапић  устоличио вас је као министре. 

Касније си ти постао предсједник Црне Горе зато што је народ гласао ПРОТИВ Мила Ђукановића, а не за тебе који си се ту случајно нашао кад је извисио твој камарад Милојко Спајић због држављанства друге државе, али ти си му се реваншираао на тај начин што си му дао мандат да састави владу.

Сада вас двојица увесељавате овај тужни народ који је крив само зато што је жив. 

Да је у питању само увесељавање ни по јада, већ је у питању уништавање народног повјерења јер обојица радите у корист штете овог народа.

Народ је већ почео јавно да гунђа што се понашате као дјеца у дјечјем вртићу.

Боље обавијештени знају да сте из бјелосвјетске помрчине доведени тајно да би се сада, у представи за наивне масе, „свађали“ јавно, а кад загусти и држава банкротира обојица ћете отићи тамо и онамо!

Урош Марјановић: Мир је наш образ

1.
У сумраку
У шумарку
Хватам дневну светлост задњу
Помало кише капље
Месечина иза облака дошаптава
Жуто лишће и вечерњи мраз
У тишини тражим спас
Мир је наш образ
Чувајмо га
Никоме не дајмо га
Будимо деца вишњег Бога

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, захваљујем се Богу што си ме послушао!

Драги и весели рођаче, помоз Бог, као човјек који је свој интелектуални радни вијек провео у цивилизованој Европи, видим да сам изузетно утицајан коментатор у Црној Гори и шире, па и у Европи, конкретно у Бриселу, јер моје ставове изнијете у колумни „Коцка је бачена“ (Борба, Подгорица 30. септембар 2024; Словословље, Велета 30. септембар 2024; Ало, Београд 30. септембар 2024;  Фејсбук профил Петра Милатовића 30. септембар 2024), истовремено прихватисте: ти у својству предсједника државе, Милојко Спајић у својству предсједника владе Црне Горе и администрација Европске уније у Бриселу кад се ти и Спајић коначно дозвасте памети и послушасте сигнале из ЕУ да уколико направиш коалицију на локалном нивоу са ДПС-сом под патронатом Мила Ђукановића, кога су пустили низ воду, лако можеш да доживиш његову судбину на још гори начин кроз политичко самоубиство, другим ријечима да доживиш судбину некадашњег предсједника Црне Горе Момира Булатовића.

Срећом по тебе послушао си ме како сам те замолио у коментару „Рођаче, помири посвађане и уједини разједињене“ (Словословље, Велета, 18. новембар 2024; Борба, Подгорица, 18. новембар 2024;  Профил Петра Милатовића на Фејсбуку 18. новембар 2024) и коначно ћете ти, као предсједник Црне Горе, с једне, и Милојко Спајић, као предсједник владе Црне Горе (коме си ти дао мандат за састав владе), с друге стране,  коначно закопати ваше ратне сјекире и поравнати ископане ровове између вас двојице, разумије се, на радост свих мислећих који мисле добро овом народу и дај Боже да сагласје предсједника државе и предсједника владе заживи на ползу народa.

Невен Милаковић: Браћа

Помрачени махнитошћу рата, 
Из свег мозга, да сви добро чују,
Нишанећ` се, два рођена брата,
Један другом милу мајку псују.

Запосјели два највиша виса
Што су село одувјек стражила,
Па проклињу: губала те сиса,
Издајниче, што те подојила!

Да ти матер, копиле Мошово,
Дају ли ти макарона, скоте,
Мучи, пашче црвено Брозово,
Продао си вјеру, галиоте!

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, не може се у Европу са свађама

Драги и весели рођаче, Европска унија има 27 предсједника држава и у њима 27 предсједника влада и нико од њих није ни са ким у завади као у  све црњој Црној Гори у којој си ти, као предсједник свих грађана, у завади са предсједником владе Милојком Спајићем, коме си управо ти дао мандат за састав владе.

Обојица сте дошли из иностранства као анонимуси и ушли сте у владу Здравка Кривокапића  послије пораза тридесетогодишње тираније коју су срушиле народне литије, а ниједан од вас двојице није учествовао у рушењу те тираније, већ смо блаженопочивши митрополит Амфилохије и ја сазнали за вас двојицу тек неколико мјесеци послије побједе 30 августа 2020. године, што је исувише индикативно.

Миле Ристовић: Квантни роб

"Срећни  робови су највећи  непријатељи слободе”.
(Marie von Ebner - Eschenbach)

На олтару отаџбине
Моја душа  се моли
За људе који се боре
За живот  голи
И за све оне који у ватри
Неправде горе
И оне залутале и заробљене
У глупости заклињања
У мрклој тмини ропства
У којој тамничару
Који је сахранио наше деце сутра
Руке љубе, моле се и клече 
И  ћуте кад не би смели да  ћуте
Потковани својом муком и бедом
Како да преживе  до судњега дана

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, помири посвађане и уједини разједињене

  
Драги и весели рођаче, први пут у живот имам молбу на ползу народа, дакле први пут те у животу за нешто молим, не за мене, већ за овај народ који никоме не смије бити крив само зато што је жив! 

Наиме, у мају ове године послао си свог кума честитог Александра Гргуровића, предсједника општине Даниловград,  да послије освојених девет мандата честита мом сестрићу Николи Јовановићу. 

Петар Милатовић Острошки: Усмрдјела се кукавичја јаја

Драги и весели рођаче, с обзиром да си дупло млађи од мене и да ниси прошао мојим голготским путем, (хвала Богу што ниси, укључујући три политичке робије, 37 година емиграције и два атентата у емиграцији) нормално је што не познајеш узрочно-последичну међузависност у континуитету два времена, прошлом и садашњем. 

Наиме, Броз је од 100 предратних партија у Краљевини Југославији послије Другог свјетског рата, који је у Црној Гори био грађански, створио једну партију, КПЈ, а касније преименовану у СКЈ (Савез комуниста Југославије).

Титови наследници, с лијева, с десна и по средини, од једног Савеза комуниста створили су стотину неокомунистичких странака и покрета, са маскама: националним, радикалним, демократским, либералним, социјалдемократским и иним... 

Да те подсјетим, све странке и покрете предводили су и предводе и дан данас бивши комунисти, комунистички синови и унуци, бивши удбаши, удбашки синови и унуци. Па и ти си партизански унук, што си сам признао. Је ли тако?

Борисав Трајковић: На Ловћену

Када стојиш на Ловћену,
све изгледа тако мало,
а Јадранско плаво море
као џепно огледало.

Кад посматраш са Ловћена,
у подножју све ситно.
Чини ти се да би камен
До Његуша лако хин’о.

Када стојиш на Ловћену,
к’о да си у свету снова:
Је л’ то доле рајски извор
ил’Корита Иванова?

Петар Милатовић Острошки: Атентат Милатовића на Његоша и атентати на Милатовиће

Драги и весели рођаче, као човјек који је у Бечу због доследне одбране српских виталних интереса преживио два атентата 1986. и 1991. године и оба пута су атентатори однијети са лица мјеста на носилима, о чему је писала домаћа и страна штампа: Наша реч, Лондон, септембар 1986; Танјуг, Београд 13. август 1991; Политика, Београд 13. август;  Ројтер 13. август; Асшијетед прес интернешенел 13. август; CNN 13. август; ZDF 13. aвгуст; ARD 13. август; APA 13. aвгуст; ORF 1 и ORF 2 и други медији истог датума 1991. године.

На први „Његошев дан“ до мене допријеше контрадикторне вијести и разни демантији о планираном атентату на тебе, па морам да цитирам владику из поднебесја Рада Томова, свијету знаног као бесмртни Његош, „Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека“!

И ти и ја ћемо једном умријети, ја први јер сам тачно дупло старији од тебе и много искуснији, а шта ће иза нас остати „довијека“ покољење ће да суди због чињења и нечињења обојици.

Не бој се, драги и весели рођаче, узалуд све безбједносне службе у Црној Гори кад сам ја ту који је атентаторе слао у болнице.

Дакле, атентати на Милатовиће су узалудни. Вјеруј ми.

Него један Милатовић је извршио атентат на Његоша 1972. године, а то је Вељко Милатовић који је срушио Његошеву завјетну цркву, сатански прекршио Његошев аманет, зликовачки устоличио усташко-комунистичко чудовиште на Ловћену,  српском Олимпу, што је највећи културоцид у цјелокупној свјетској историји, а ти у небеса дижеш Вељка Милатовића.

Петар Милатовић Острошки: Контролисани мук

Драги и весели рођаче, Европа од Црне Горе захтијева безусловно отварање свих удбашких досијеа и бескомпромисан раскид са крвавом комунистичком прошлошћу, с једне стране; док ти, као предсједник свих грађана, чуваш крваве реликте комунистичке прошлости на тај начин што редовно фаворизујеш комунистичку прошлост и ниједном ријечју се не оглашаваш о невиним жртвама комунистичког терора, а камоли да изразиш жаљење због тога, с друге стране.

О крвавим комунистичким злочинима написано је преко пет хиљада томова књига, од којих, сигуран сам, ниси ниједну прочитао, или ако неку и јеси, твоја одговорност је већа кад  је на дјелу контролисано ћутање с твоје стране.

Петар Милатовић Острошки: Спријечити расистичку етнофедерализацију Црне Горе

Драги и весели рођаче, предсједниче Црне Горе, као што је познато, на иницијативу Демократске партије социјалиста локални парламент Цетиња једногласно је одлучио да предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић није доброшао на Цетиње само зато што, колико толико, заступа српске ставове и што је представник српског народа, а повод су нашли у одлуци Андрије Мандића да промијени лого Скупштине Црне Горе кроз нови визуелни идентитет који је оличен у „репрезентативном објекту зграде некадашне зетске бановине у којој су се налазиле најважније институције Републике Црне Горе".  Да човјек не повјерује и да папир не истрпи.

На овај начин се на мала врата уводи расни етнофедерализам у Црној Гори. Андрија Мандић је предсједник Скупштине Црне Горе.

Забранити долазак предсједнику Скупштине Црне Горе у њену престоницу који је Србин,  није ништа друго до почетак етнофедерализације Црне Горе.

Петар Милатовић Острошки: Ако је и од Јакова, премного је

Драги и весели роћаче, „честитам“ ти на твом одушевљењу властима прије 2020. године која је имала, како си нагласио, доста врлина, међу којима си истакао „добре односе са земљама региона поготову са Хрватском.“ 

Честитам још једном. Али ипак прочитај: обимно капитално дјело Виктора Новака „Магнум кримен“; затим ти препоручујем следеће штиво од следећих аутора: Анте Лешаја „Књигоцид“, Момчила Диклића „Трагови велике преваре и дубоке ране издаје“ Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.; Момира Крсмановића „Тече крвава Дрина; Михаила Кнежевића „Рат у Хрватској из пера обавјештајца“; Лазара Лукајића „Фратри и усташе кољу“; Тихомира Бурзановића „Два метка за Павелића“; Дане Ластавице „Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-1945. и над Србима од 1991.“; Велишу Раичевића „Хрвати у светлу историјске истине“; Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“; Јована Мирковића „Злочини над Србима у НДХ“; Драгољуба Живојиновића „Ватикан и Први светски рат 1914-1918.“;  Даницу Каћу Чоловић „Деца у логорима Независне Државе Хрватске“; Ђура Аралицу „Усташки покољи Срба у Глинској цркви“; Сретена Јаковљевића „Скривена историја о страдању Срба на простору НДХ“; Вукашина Максића „Анатомија зла НДХ“; а од страних аутора о хрватским архизлочинима препоручујем ти да прочиташ документарна дјела: Роберта Макдауела „Стрељање историје“; извјештај њемачког капетана Хефнера од 12. октобра 1941. године који тог дана наводи податак да је за пет и по мјесеци у злогласној НДХ убијено равно 400 хиљада Срба; затим прочитај Хитлерово згражавање над хрватским звјерствима у НДХ у мемоарима Хермана Нојбахера…

ХИТЛЕР СЕ ЗГРАЖАВАО, А ТИ СЕ ОДУШЕВЉАВАШ

Да овдје застанем, драги и весели рођаче и да извучем паралелу: Хитлер се згражавао због хрватских злочина, а ти се одушевљаваш добрим односима са Хрватском, без икакве историјске ревалоризације и осуде геноцида, а познато је да геноцидни злочини никад не застаријевају. 

С друге стране, ти се острвио на усвојену Резолуцију о Јасеновцу, Дахау и Аушвицу у Скупштини Црне Горе. Шта је требало? Да се извињавамо Хрватима што су нас толико побили? Можда да им платимо одштету за претрпљене трауме  које су имали послије крвавих оргијања са србосјецима  којима су пререзивали гркљане? 

Урош Марјановић: Мењам самоћу за неку другу срећу

1.
Млади смо били када смо заједно кренули на тај пут
Млади смо били
Снове смо заједно снили
Растанком је он прекинут

Бачена на море живота далеко отишла
А ја лутам сам док се бура не стиша
Другим смо путевима ишли 
Одвојено животе живели

Заљубили смо се
Само једно жалити нећу
Растали смо се
Мењам самоћу за неку другу срећу

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, ти си штафетни феномен!

Рођаче, чудим се како си уопште жив. Па ти си свјетски феномен. Толико си пута себи пуцао у ногу да је право чудо да уопште мрдаш доњим екстремитетима, али не свим. 

Човјече, ако бих набрајао све твоје грешке и дрска изигравања бирача који су те изабрали ту гдје тренутно јеси, али не још дуго, морао бих да напишем још једну дебелу књигу поред ове у којој објављујем све моје колумне о теби са насловом „Писма рођаку“ са поднасловом „Како сам допринио рушењу предсједника Црне Горе?“

Ипак мислим да си неправедно запостављен, не од бирача у Црној Гори него од стране Трилатералне комисије, Билдерберг групе, Сороша, Усташије и Мила Ђукановића. 

Чуди ме да ти Трилатерлана комисија није додијелила Орден Витешке српске штеточине; чуди ме да ти Билдерберг група није додијелила титулу Врховног Гаулајтера у државном логору званом Карадаг; чуди ме да ти Ђерђ Шварц, алијас Џорџ Сорош, није додијелио  Орден Великог Манипулатора у затвореном друштву; чуди ме да ти Усташија није умјесто мача поклонила Србосјек; чуди ме да те Мило Ђукановић није одликовао Орденом Трајне Захвалности јер га ти својим радом у корист своје штете несвјесно опет доводиш на власт послије твоје смјене у Скупштини Црне Горе, бар тако се надају сви србогладни србождери, али како оно рече Милов тата „мало морген“!

Петар Милатовић Острошки: Рођаче, опрезно кроз минско политичко поље

 
Драги и весели рођаче, свако је ковач своје среће и своје несреће. Пред тобом су два пута, у срећу, или у несрећу. 

Крећеш се кроз минско политичко поље. 

Да ли ћеш бити политички пуковник, или политички покојник, зависи искључиво од тебе. 

Наиме, уколико наставиш кокетирање са кадровима ДПС-а у циљу формирања локалне власти у Подгорици то ће бити твоје политичко самоубиство јер ћеш у том случају у Скупштини Црне Горе одмах бити смијењен.

Снежана Р. Радуловић: Интервју са др Сандром Ђурановић – првим и јединим клиничким токсикологом у Црној Гори, којој није омогућено да ради у својој струци у Клиничком центру Црне Горе

Др Сандра Ђурановић

* Ваша биографија. 

- Поштована Снежана,
Драго ми је што сте заинтересовани за интервју са мном. Шта могу рећи о себи, основну школу и Гимназију „Слободан Шкеровић“ сам завршила у Подгорици и након тога завршила Медицински факултет у Београду. У току студија сам се удала за мог бившег мужа који је из Деспотовца и тако радила као љекар у амбуланти медицине рада у Ресавици, као сеоски љекар у Сењском Руднику, Стењевцу, љекар у ДЗ Деспотовац у  хитној помоћи и стационару. Након тога добијам специјализацију из ургентне медицине 2006. год. у Београду. Специјализацију завршавам девет мјесеци раније. То исто вријеме се поклапа са мојим разводом и враћам се у Црну Гору. 

* Први сте и једини клинички токсиколог у Црној Гори?

Да.

*Можете ли нам рећи нешто о свом путу до специјализације?

- У току специјализације сам волонтирала на кардиологији УЦ КЦС и на токсикологији ВМА. Доласком у Црну Гору сам распоређена у хитној помоћи, па након шест мјесеци прелазим у УЦ КЦЦГ, (14. јуна 2010), у интернистичку амбуланту гдје сам 2018. добила ужу специјализацију из клиничке токсикологије за потребе Клиничког центра коју сам чекала толико година.  Новембра 2020. након завршетка уже специјализације још није било јасно дефинисано моје  радно мјесто. Токсикологија је релативно млада грана медицине и њен значај чак многе моје колеге још не познају, а да не говорим о грађанима Црне Горе. Токсикологија је јако битна за једну државу, поготово за Црну Гору која је прва еколошка држава. 

* Бивша директорка Клиничког центра  Црне Горе, Љиљана Радуловић, није Вам омогућила да почнете да радите као доктор токсикологије. Како то коментаришете?

- То питање ипак не треба бити упућено мени већ неком другом.

* Обраћали сте се и Министарству здравља?

- Да, више пута, међутим моје мишљење је да још многи нису упознати са значајем токсикологије и тога у чему токсиколози могу помоћи за напредак једне државе. Надам се да ће се то брзо промијенити.

*Ових дана је актуелан проблем радника компаније Port of Adria  из Бара који су отровани оловом што је био повод да се алармира јавност и затражи од оних који су надлежни да Вам омогуће да радите свој посао и тако помогнете грађанима Црне Горе да се лијече у Црној Гори. Реците нам нешто о томе и - има ли, коначно, неке реакције државе?

Петар Милатовић Острошки: Апел за спас народа и државе од Јакова Милатовића и Мила Ђукановића

Поштовани посланици Скупштине Црне Горе, неколико вас је са мном разговарало у августу ове године и при том сте ми казали да сте инспирисани мојим коментарима, у Борби, Словословљу и осталим медијима, у којима раскринкавам национално штеточинство и политички дилетантизам предсједника Црне Горе Јакова Милатовића, а један од вас отворено ми је рекао да ће лично  покренути иницијативу за његову смјену одмах послије локалних избора у Подгорици.

С обзиром да су локални избори прошли, с једне стране; 

с обзиром да је на локалним изборима предсједник државе еклатантно прекршио члан 95 Устава Црне Горе који не дозвољава предсједнику државе да се мијеша у рад било које странке, што је учинио давши коалицији чак и своје име и презиме, активно учествујући свакодневно у предизборној кампањи, с друге стране;

Миле Ристовић: Отаџбино моја

 

“Отаџбино, волим те као своје старе изношене ципеле”.
(Луис Карлос Лопез, песник Катагене, Колумбија)

Отаџбино моја
Китим те звезданим небом
Божанске љубави
И сновима месечевог сјаја
Ја сам твоја сен и твоја јава
Где год заноћим и ојутрим
Ја припадам теби
Као што пчела припада цвету
Јоргована,трешње, шљиве,јабуке, дуње