Признање за Горана Шпањевића, потпредсједника Клуба Доборовољних давалаца крви

Потпредсједник Клуба добровољних давалаца крви Бијело Поље, који функционише у склопу Општинске организације Црвеног крста Бијело Поље, Горан Шпањевић добитник је Признања за изузетан допринос развоју добровољног давалаштва крви у 2023. години.

На данашњој свечаности која је упричичена у Заводу за трансфузију крви, поводом Свјетског дана добровољних давалаца, Признање Горану Шпањевићу уручила је директорица Завода, др Тамара Шћепановић.

Шпањевић је истакао да драгоцјену течност дарује више од 30 година, и да је до сада крв дао 57 пута, а све из жеље да чини добра ђела и да покаже да сви можемо бити хумани и помагати другима.

“Донирањем крви, показујемо да смо спремни да помогнемо онима који су у невољи и којима дарована јединица крви значи све. Како рече наш блаженопочивши патријарх Павле, “Свијет је пун добрих људи, ако ни једног не знаш онда то буди ти, да нас потомци запамте и по добру спомињу”. Тако ја дајем примјер другима, а никад не знамо кад ће некоме од нас затребати крв, зато сви морамо слиједити примјер хуманости, донирати крв, помагати онима којима је помоћ потребна,  бити људи пред лицем божијим и пред људима” – истакао је Шпањевић.

Петар Милатовић Острошки: У Црној Гори почео лов на Србе

 

Драги и весели рођаче, предсједниче Црне Горе,  побиједио си Мила Ђукановића у другом кругу предсједничких избора 2023. године са гласовима преко 220  хиљада Срба.

Кад је тако почни коначно да штитиш Србе у Црној Гори. 

Нећеш, ваљда, да уважиш онај малоумни предлог Душка Марковића, бившег предсједника неокомунистичке владе, који је, поучен успјешношћу примјене хрватског модела етничког чишћења Срба током љета 1995. године на подручју некадашње Републике Српске Крајине  26. августа 2020. године на ДПС-овом предизборном скупу на гувну на Ивановим Коритима обећао својим присталицама и широј јавности протјеривање Срба и свештенства Српске православне цркве, најављујући нову тракторијаду.

Урош Марјановић: Речи љубави које нисмо рекли

1.
Тишина ноћи
Кроз пољану свира
Долазећих дана музика прија
Сутрашња дешавања
Чекају зрака сунца сијања
Док тишину ноћи слушам сам
У мени догађаје осветљавам

Др Петар Милатовић Острошки: Професионални буџетски "Срби" и "Црногорци" срамота су Црне Горе!

Драги рођаче, Срби су те бирали и на власт довели. Да не буде касније Срби су те издали. Зато обрати пажњу на професионалне, буџетске „Србе“, на оне који су на јаслима двије државе, Србије и Црне Горе. 

Тим професионалним буџетским „Србима“ никако да допре до свијести да се не живи од српства него се за српство живи. 

Исто као што се не живи од црногорства него се за Црну Гору живи. 

И једни и други, дакле професионални буџетски „Срби“ и професионални буџетски „Црногорци“ срамота су  цијеле Црне Горе. 

Бранислав Нушић: О друштву и људима који немају ни снаге ни храбрости

Треба имати много моралне снаге у себи па се узнети изнад нормалне линије, бити изнад осталих, изнад гомиле; као што треба врло много душевне снаге па сићи испод линије, бити испод осталих, испод гомиле: бити хуља, провалник, клеветник, разбојник и убица.

Ако сте кадгод пажљивије посматрали све што бива око вас, ако сте се погдекад упустили и удубили у односе који регулишу живот једнога друштва и покрете које изазива тај регулатор — ви сте морали запазити да се, кроз живот свакога друштва, јасно бележи једна јака и равна линија.

Ту линију исписали су обзири, традиције, малодушност, духовна немоћ и све оне друге негативне особине човекове под којима се појединци гуше, а друштво немоћно предаје учмалости. Ту линију социјални математичари називали би можда нормалном, а социјални физичари почетним градом топлоте или хладноће, јер она одиста личи ономе степену на термометру изнад којега, при хлађењу, силази.

Владислав Петковић Дис: Наши дани (1910)

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Петар Милатовић Острошки: Савјет рођаку, предсједнику Црне Горе

Драги рођаче, ова велика Црна Гора која има мање становника него ја читалаца на свим континентима, постаће члан ЕУ кад испоручиш Путина госпи Јевропи, препуној старачких домова и психијатријских клиника, у којој неписмена дјеца имају већа права од писмених учитеља, наставника и професора; оној оцвалој госпи Јевропи у којој у колицима умјесто дјеце возе псе или мачке; у оној оцвалој госпи Јевропи која је започела два свјетска рата (а сада са Јамериком планира и трећи!); оној  госпи Јевропи која је изњедрила: марксизам, комунизам, фашизам и нацизам; оној која је извршила толико геноцида у историји и да не набрајам даље јер бих могао да напишем ЕНЦИКЛОПЕДИЈУ (РAЗ)ЕВРОПСКОГ ЗЛА.

Да закључим, драги рођаче, ако возачу откажу кочнице на аутомобилу  возећи се стрмом низбрдицом, паметан возач настоји свим силама да искочи из аутомобила који без кочница силом инерције убрзава свој суноврат у провалију, а непаметни ускачу у тај аутомобил који стрмоглаво јури у провалију.

Сматрам да си довољно паметан, драги рођаче.

Миладин Берић: Изба

Побјећи из овог глиба
огрнутог живом жицом
у воду попут риба
у небо за својом птицом.

Побјећи из овог муља
из ове насанице вјеђа
од хука слављених хуља
свему окренути леђа.

Петар Милатовић Острошки: Идеолошки локалпатриоти највећи су идиоти

Рођаче, чувај се ових и оних.
И једни и други јесу да људи нијесу!
Кренимо редом.
Куну се у нацију, а понашају се анационално, чак и криминално. 

Преко ноћи су постали професионални „националисти“, а у ствари они су најобичнији идеолошки Тројански коњи који остављају магареће отиске по образу народа. 

Небо иза штрикане завјесе са голубовима

Слободан Ристовић
Питам се да ли је Слободан Ристовић окрвавио писаљку „пребирајући белутке“, јер „нису све речи за у песму“, а он је пробрао оне најоблије, чисте као „крајичак мараме којим вадиш трепавицу из ока“, мирисне као „медењак“ или нека „бела хаљина са црвеним туфнама“. Питам се да ли је окрвавио писаљку „пребирајући белутке“ или му је их је, тек онако, мајка у сну из плавог лончета просула у траву „под великим дрветом“, поред шишарке „која нову реч рађа“.
Ристовићеве пјесме пред читаоцем се нижу као разгледнице са пјесниковог путовања кроз живот или слике „заденуте за стакло на креденцу“. Најтоплије су оне његове пјесме које су огрнуте мајчиним пуловером, јер:

Миладин Зечевић: Мило

Велика су дјеца. Напатило се више кроз живот и не памти колико. Жалосна му мајка, живот прође кроз прсте као пијесак. Да бар види Алексу, лоше су се растали. Јесу били у контакту писмима, друго је то а фали му. Навикао на њега скоро као на друга а не сина. И њега нека судбина милује, ђаво је такву понио. Перуника о' Перуника, зна да га чује а прави се глува. Доста је и њој свега. Шта је, шта вичеш ђе гори? Ма не гори, него на врх језика ми, а не могу се сјетити. На Бјеласици, не овој нашој Колашинској, него некој тамо. И још једна има ђе су наши пострадали од Бугара прошли пут. Кајма... не могу ја то ни изговорити. Опет ти о Алекси, дослутићеш му нешто. Иди и доћерај те десетак оваца да помузем, лаје пас као махнит, можда је вук. Устаде лако и цкладом се попе ка омаленом стаду. Зинула је планина, сва хучи и дозива јесен. Полако се примаче и помилова пар јагњади. Е овакви смо ти и ми људи Свети Арханђеле, све нас неко глади и милује, док стави нож под врат. А писма нема други мјесец, помози ми и сачувај га ако можеш. И ја сам га намучио, очи ми испале. Све сам на њега утоварио, и фамилију и пушку. Ова ђеца више осим њега, заштите немају. Ако му се ове домаће погани поткопају? Стресе се и ућута, прича сам са собом. Избјегава да погледа пут рођачких кућа, побјегли му братанићи, онај цвијет Васојевички. Побијено је то или затворено, а за шта ни зашта. Без кривице и суда, сад ови што су криви постали прави. Ваљало би поново у борбу али сада другачије. Мало нас је и ова коштала, нема бојева мој Мило, све ти је побијено и нестало. Хапсе кожни мантили, и чизме све. Ломе се ребра у сваку потлеушу, до Колашина и Берана.

Петар Милатовић Острошки: Србима не требају непријатељи

Драги рођаче, за предсједника Црnе Горе Даниловграђани и сви Бјелопавлићи масовно су за тебе гласали. Ти као предсједник требаш да знаш шта се ради доље у бази.  Од бројних примјера јавних беспримјера истичем овај који се директно тиче нас у Даниловграду, а који је парадигма општег посрнућа на свим нивоима и по ширини и по дубини. 

„Угледни“ Даниловграђанин, Здравко Гавриловић, поријеклом из неког мјеста у Србији, настањен у Даниловграду написао је пријаву у даниловградској полицији против мене због моје објаве на друштвеној мрежи, а та објава у цјелини гласи:

„"Угледни"  Даниловграђанин Здравко Гавриловић годинама ми безочно досађивао да му у Бечу нађем "неку бабу да јој се накачи на грбачу". Чуо сам да је извесна Шефкија Реџовић недавно напустила бечки старачки дом и да тражи партнера у њеном великом стану.“

Да кренем из почетка.

Наиме Удружење грађана „Бијели Павле“ у Даниловграду организовало је промоцију мог документарног дјела „Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија“ 19. новембра 2019. године. У препуној сали Дому културе о мом књижевном, новинарском и научном раду , између осталих, говорили су: Огњен Драговић (преминуо), Перо Радоњић, Лутовац (преминуо; Вељко Топаловић и други.

Даниловградски пјевач Миленко Бајо Јовановић


Даниловградски пјевач рок музике освједочен у извођењу ауторских пјесама рок групе из његовог мјеста „Екипа за то“ , активне од 1996-2004.,  и нумера еџ-Yу рок састава „Атомског склоништа“, „Парног ваљка“ и других, на такмичарском серијалу „Никад није касно“ београдске Гранд продукције гђе је дошао до полуфинала 2023 године. Рођен 1967 у Подгорици. У Даниловграду завршио основну школу и гимназију. Одустаје одГрађевинског факултета у ондашњем Титограду на трећој години и одлучује да се у потпуности посвети музици која му је од ђетињства била више од хобија. Завршио нижу музичку школу у Даниловграду на гитари у класи Миша Марковића. Наступао у хору основне школе и гимназије на многим школским и градским свечаностима.

Први пут у једној групи поп музике „Први корак“, прва таква даниловградска, током три године до 1990 године. Наступали по хотелима у Црној Гори и Србији. Уз бас гитару тада први пут за микрофоном. Постаје шире познат са вокалом највећих могућности у извођењу захтјевних пјесама домаће поп и рок музике.

Друго мјесто на такмичењу „Златни микрофон“ у Подгорици 1992 године. 

Са рок групом „Екипа за то“ 18 година са безбројем наступа на фестивалима и по кафићима Црне Горе, на скоро свим музичким телевизијским програмима, на 33. Зајечарској гитаријади 1999 године. Са првом њиховом пјесмом „Вољела је кише“ дуго испред свих домаћих звијезда поп музике на Топ листи Елмаг радија 1998 године.

Бјелопавлић Драган Јочић, српски политичар

Драган Јочић, српски политичар, поријеклом из Бјелопавлића, рођен је 7. септембра 1960. године.

Био је  министар унутрашњих послова Републике Србије (2004—2008. године), бивши народни посланик у Скупштини Републике Србије и бивши потпредседник Демократске странке Србије.

Студирао је на Београдском универзитету, гдје је дипломирао на Правном факултету. Послије дипломирања приватно се бавио правом.

Члан је Демократске странке Србије од њеног оснивања. Од 1992. до 1997, био је посланик у Народној скупштини Србије. Био је и одборник Скупштине града Београда од 2000.

Снежана Р. Радуловић: Интервју са проф. др Слободаном Владушићем

Проф. др Слободан Владушић
(Фото: Лагуна)

ЕСТЕТСКА ВРЕДНОСТ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ПОСТАЛА ДРУГОРАЗРЕДНА

Слободан Владушић (1973, Суботица, Србија) доктор је књижевих наука, универзитетски професор, оснивач „Центра за истраживање и популаризацију српске књижевности“ при Одсјеку за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, књижевник, романописац, есејиста, књижевни критичар, уредник, колумниста... Једно вријеме (између 2013. и 2016. године) је уређивао најстарији живи књижевни часопис у Европи „Љетопис матице српске“; био је уредник критике у часопису „Реч“, уредио је неколико бројева часописа „Луча“ (који издаје Српски културни центар у Суботици), а књижевне приказе и есеје писао је и за дневне новине „Политику“ и „Вечерње новости“, док је публицистику писао за: „Нин“, „Недељник“, „Печат“... 

Један је од најчитанијих савремених писаца чија дјела се продају у неколико десетина хиљада примјерака, чија дјела доживљавају неколико издања. 

Његова најзначајнија дјела су књиге теоријске прозе „Црњански, Мегалополис“ (2011) и „Књижевност и коментари“ (2017) и романи: „Форwард“ (2009), „Ми избрисани“ (2013), „Велики јуриш“ (2018) и „Омама“ (2021).

Добитник је многих престижних награда (,,Милан Богдановић“ за најбољу новинску критику у електронским и штампаним медијима на српском језику (2004); „Виталова награда“ за роман „Форwард“ (2009); ,,Исидора Секулић“ за књигу „Црњански Мегалополис“ (2011); ,,Меша Селимовић“ за роман ,,Ми избрисани“ (2013); ,,Лаза Костић“ и ,,Ђорђе Јовановић“ за књигу „Књижевност и коментари“ (2017); ,,Јанко Веселиновић“ и ,,Светозар Ћоровић“ за роман „Велики јуриш“ (2018); „Бескрајни плави круг“ за роман ,,Омама“ (2021)).

Члан је књижевне групе ,,П-70“.

Урош Марјановић: Божијом руком сазданом



1.

Не докучива ми је месечева боја
Док милује стања моја
Полако плови по своду великом
Божијом руком сазданом
И том радњом ме зове
У лепе снове
Не знана су звездана блага
Погледима милина влада
Ветар лепе вести носи
Сваком бићу и јутарњој роси
Ноћни мир велики
Односи све тежине сваки
Мириса лепих пуно
Право је то чудо
Радом ветра
Чини чула да су сретна

Драган Глоговац: МОЛИТВЕ ЗА СИМА ГЛОГОВЦА (Прилог о говору мржње у дјелима црногорских писаца)

Симо Глоговац, сједи у средини са чашом у руци,
на Петровдан поред цркве на Борцима
средином педесетих година прошлог вијека 



 Данас се у јавном животу често срећемо са термином говор мржње, али то понајприје асоцира на политичка сучељавања, полну, расну, етичку и вјерску равоправност, али углавном уопштено, без конкретних примјера, главних актера и коначних исхода започетих поступака,  којима се остварује неки напредак у друштву. Међутим, мало ко обраћа пажњу да заривањем у прошлост кроз опали покров урушених друштвених уређења, баш тај говор мржње је исцртао образ наше стварности.

   Овим путем, неочекивано, (јер смо тек дошли до неких важних чињеница), послије скоро 4 деценије желим да скренема пажњу јавности на садржај књиге До смрти и натраг, издате од Стручне књиге из Београда, у тиражу од 1000 примјерака, аутора Буда Симоновића. Књига по мени има јаких елемената говора мржње уз које се на најгори начин оцрњује не само образ бораца Југословенсске војске у отаџбини, него цјелокупни амбијент сеоског живота у току Другог свјетског рата на подручју сјеверне Херцеговине и долине ријеке Неретве, одакле су у току последњег рата Срби потпуно протјерани, а данас нису народ, него национална мањина.

Зоран Милојевић: Клетве и заклетве

Гледајући ме како растем и бивам све причљивији, отац се трудио да снизи мој темперамент, па ме је подучавао: „Понекад је најмоћнија ствар коју имаш да кажеш, да не кажеш - ништа“! Истовремено је, и са друге стране, чинио све да не одем у другу крајност и не постанем ћутолог, какви су га окруживали од комшилука до радног места, па све до јавног живота, где су најпаметнији испадали они, који су о свему - ћутали. Зато ме је подучавао: „Немој гасити своје светло само зато што другоме иде у очи“!

Снежана Р. Радуловић: Интервју са проф. др Панајотис Асимопулос (Παναγιώτης Ασημόπουλος)

Панајотис Асимопулос (Παναγιώτης Ασημόπουλος) је рођен, живи и ради у Атини. Класичну филологију је студирао (1990-1992) на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а завршио је (1995)  на Филозофском факултету Националног и Каподистријског Универзитета у Атини. 

 У Новом Саду (2010) на Филозофском факултету одбранио је мастер рад на тему „Проблеми Србофона при учењу новогрчког језика“ и прву докторску дисертацију (2015) на тему „Рекција глагола у грчком и у српском језику: грчко-српски речник глаголске рекције“. 

Другу докторску дисертацију (2021) на тему „Долонови Епигони у Хладним ратовима: шпијуни и шпијунажа у грчко-римској антици“ одбранио је на Филозофском факултету Демокритовог Универзитета Тракије у Комотини.

 Тренутно је последокторанд на факултету Драмских Умјетности Универзитета на Пелопонезу, гдје ће ускоро представити свој последокторски рад на тему „Војна терминологија у трагедијама Есхила, Софокла и Еурипида“.

КОНКУРС ЗА ОСМЕ ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ


АСоглас издаваштво Зворник расписује

КОНКУРС ЗА ОСМЕ ДРИНСКЕ КЊИЖЕВНЕ СУСРЕТЕ
За следеће категорије :
-Најбоља необјављена збирка пјесама
-Најбољи необјављени роман
-Најбоља необјављена збирка прича
-Најбољи необјаљени рукопис – стваралаштво за дјецу
Услови:
Слати необјављене рукописе на српском језику,  у једном Word документу, фонт Times New Roman, величина 12.
Збирке поезије треба да садржи најмање 30,  а највише  до 50  песама.
Рукописе слати искључиво под шифром.
У истом мејлу са необјављеном збирком, само у посебном документу, слати разрешење шифре које садржи:
-име и презиме аутора,
– назив рукописа и шифру под којом је послат рукопис,
– адреса пребивалишта, контакт-телефон и електронска адреса,
– кратка радна биографија аутора.
Рукопис послати најдаље до:  21. јуна 2024. године на e-mail: asoglas.zbornik@gmail.com

Конкурс за награду "Змијањче" - 59 КОЧИЋЕВ ЗБОР

Удружење књижевника Републике Српске - Подружница Бања Лука у сарадњи са Организационим одбором 59. Кочићевог збора расписује

КОНКУРС ЗА НАГРАДУ  „ЗМИЈАЊЧЕ“

за литерарни рад на слободну тему.

На Конкурс се могу пријавити млади писци из свих основних школа у Републици Српској.

Радове ће оцјењивати жири Удружења књижевника Републике Српске.

Слободан Ристовић: То што јесте


Црнобраћи

Јесте ли то хлеб
Устима окаменили
Онај који смо вам слали
Од деце своје отурајући
Црна браћо
Црна нам мајка
Ваша вам певала
И сестре кике рузмарином уплетале
Да сте уста браћом позлатили
Тако би вам се и окућница звала
Овако сте
То што јесте
Ено гаврана
Плаче пред ластама
Он зна
И оне знају...

Снежана Р. Радуловић: Интервју са Петром Милатовићем

 И ПРОФЕСИОНАЛНИ СРБИ И ПРОФЕСИОНАЛНИ ЦРНОГОРЦИ СУ НАЦИОНАЛНЕ ШТЕТОЧИНЕ И ПОЛИТИЧКИ ДИЛЕТАНТИ


     Петар Милатовић, књижевник, новинар, есејиста, романописац, афористичар... Један је од најчитанијих српских писаца у српском исељеништву. Рођен  je у Црној Гори, али је живио и стварао у Бечу од 29. новембра 1983. године гдје је уређивао српске листове: „Хеликон“, „Српски видици“, „Глас Срба“ и електронске новине „Истина“. Сада живи и ствара у Црној Гори. Главни је уредник електронског часописа за књижевност, културу и умјетност „Словословље“ (основаног у Бечу).
     Објавио је преко 40 књигеа поезије, прозе, политичких есеја и студија. Добитник је многих значајних награда и признања (прве награде радио Подгорице у октобру 1962. године за поезију; друге награде на такмичењу младих пјесника 1969. године у Подгорици; прве награде на Првом Краљевском књижевном конкурсу 1992. године у Београду; прве награде на књижевном конкурсу „Гласа Срба“ 1993. године у Бечу; прве награде за књижевност Српске народне одбране у Европи 2004. године; Крст Светог Лазара Јерусалимског 2011. године; Високог интернационалног признања за животно дело Академије Иво Андрић у Београду 2013. године; Повеље „Свети Сава“ за књижевна дела посвећена српском народу, у Источном Сарајеву 2015. године; Златног пера Удружења писаца у егзилу, Беч 2016. године; Ђурине грамате, Књижевни клуб „Ђура Јакшић“, Јагодина 2020., награде за животно дјело „Живојин Жика Павловић“, Књижевни клуб „Ђура Јакшић”, Јагодина 2021., награде за животно дјело „Петих Дринских књижевних сусрета“, Зворник 2021. године, награде за животно дјело 2022. године Удружења новинара Црне Горе (УН ЦГ),  Награду  за  животно дјело „Жикица Јовановић Чичак“ за сатиру, Јагодина 2022), а награду за животно дјело за 2022. годину, доајену новинарства у емиграцији, Петру Милатовићу, додјелило је и Удружење новинара Црне Горе. 

Урош Марјановић: Пуна празнина

1.
Човек и соба...једино друштво била му је самоћа,која је испуњавала  празан простор, много ју је било, и било ју је све више и више, и што ју је више било стан је постајао све празнији и већи...лежао је на кревету и у тишини гледао у сиве зидове кроз које би се с времена на време пробила нека емоција, неко сећање на неки, ипак срећом, занимљивошћу и љубављу испуњен моменат...на њих скоро уопште није реаговао, био је празнина стана, празнина сивих зидова, његово ритмично дисање било је празнина и осим празнине ништа није осећао нити желео...поред његовог малог стана, ређали су се једни за другим исто тако мали и празни  станови, испуњени самоћом и самим људима...када би се срели у ходнику, на степеништу, бледо би се погледали и разумели...а доле даље низ улицу од зграде до зграде избијали би сами и испражњени људи...сами и испражњени парови, па чак и породице. 

ЗАПИС, ТИХОМИР БУРЗАНОВИЋ: Скадар – вјечни српски град!

Вјечни српски град Скадар

Пише: Тихомир Бурзановић

     У недељу, 21. априла 2024. љета Господњег одважило се 50 Срба из Словеније, Хрватске, Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Косова и Метохије, Румуније, Македоније у Црне Горе да без “испаљеног метка” уђе у вјечни Скадар, вјечни српски град.  
     На граници са Црном Гором – Божај, паника, албанска полиција затечена доласком 50 Срба из региона Западног Балкана – хоће у Скадар и хоће да причају на конференцији о егзистенцијалним питањима Срба у региону Западног Балкана, идентитету, култури, српском језику српском писму – Ћирилици у овом тренутку.

Петар Милатовић Острошки: Предсједниче хитно посјети логопеда

Драги рођаче, предсједниче Црне Горе, послије твог вечерашњег телевизијског интервјуа, морам да ти упутим најдобронамјернији савјет. Хитно посјети логопеда, стручњака  који се бави превенцијом, дијагностицирањем и третманом поремећаја људске комуникације. 

Замоли га да ти одреди логопедску терапију која подразумијева одвикавање од лоших говорних навика и та терапија подразумијева стицање правилних говорно-језичких модела.

Урош Марјановић: Недељне зоре најлепше руде


1.

Када ме спопадну мисли тешке неке
Одем понекад на обалу реке
Док воде својим током теку
Ходам у грчу свом као почаст неку
Генерацији овој немаштином и несрећом угаженој
Давно пре рођења чини ми се растрешеној
Док река путем својим иде долом
Шетам и мислим моје буру праве мени болном

Мртва снага и снага будућности – Фјодор М. Достојевски

 Предговор и превод Огњен Војводић
ДОСТОЈЕВСКИ О ПАПИЗМУ И РИМОКАТОЛИЦИЗМУ

„Папизам“ је актуелно вјерско и политичко питање од римокатоличког раскола до данас. Папизам је назив за институцију и владавину римског патријарха – папе, поглавара римокатоличке цркве, који је у римокатоличком учењу о папском примату намјесник Христов на Земљи, непогрешив у питањима вјере, политике и науке… Папизам, постулат и култ римског католицизма, је креиран као комбинација форми хришћанских универзалија и староримских паганских прерогатива римских царева који су произвођени у „божанство“ у правно-религијском чину апотезису (старогрчи: ἀποθέωσις, латински: ăpŏthĕōsis = „претварање у бога“). Геополитичке подјеле модерног свијета можемо пратити повјесним мапама политике папизма – од крижарских ратова на Босфору, као почетка новоевропског колонијализма, до конквистадора на простору Јужне Америке, од папске политике прозелитизма према православним народима до антисемитизма, од Хладног рата до рушења Берлинског зида, Југославије и СССР-а, све до данашњих сукоба у Украјини и на Блиском истоку. Такође, мапу вјерских и политичких подјела данашњег свијета можемо пратити путевима пастирских папских путовања и посјета старим и новим чланицама „свете атлантске алијансе“.

Слободан Ристовић: Сиђи Боже

Мораће се опет у хајдуке
Или преко Проклетија
Од јаничара се више не може живети
А и каплара се накотило
Мој Гаврило
Када би сад запуцао
Свакако се не би огрешио
Де год да се окренеш
Неки са суром главом те вреба
А на њему чекрк и челенке
Више Србин од онога
Којег је Милица родила
Замутили се Ибар  и Ситница
Колубара се под жиле завукла
Затруднели и Дрина и Сава
Дунаву је гуја у канији
Сиђи боже
Ено Циганије скида плек са цркви
Закиснуће темељни гробови
Нећете више имати ни ко да опсује

Петар Милатовић Острошки: Јаков и Мило из истог шињела

Драги рођаче, да сам прије неки дан умро (мада нећу умријети још дуго, иако се неки труде да што прије умрем  са подметањем пушака испред моје куће у мојој одсутности ), дакле да сам јуче умро  не бих знао да добро познајеш Boaz“, односно масонско руковање притискањен палца о зглоб кажипрста, што си нам недавно показао у Ватикану поздрављајући се са папом Фрањом (рођено име и презиме - Хорхе Марио Бергољо) и државним секретаром Свете Столице кардиналом Петром Паролином.

То што добро познајем све масонске ритуале,  сасвим је нормално, јер сам за последњих педесет година много чланака објавио у домаћој и свјетској штампи о масонској злоупотреби вјере, нације, подређивању различитих идеологија, међусобно супротстављених са истим циљем, прецизно дефинисаним у „протоколима...“ .

Видим да и ти добро познајеш масонско руковање, па хајдемо да заједнички објаснимо неупућенима шта оно значи и какво је, мада је наше познавање масонских поздрава са дијаметрално супротних позиција: ти познајеш као припадник,  а ја као противник масонерије!

Снежана Р. Радуловић: Интервју са Вељком Топаловићем (НЕПОЗНАТО О МИРОСЛАВЉЕВОМ ЈЕВАНЂЕЉУ)

* Уводне реченице Вашег предавања о Мирослављевом јеванђељу имају неочекиван обрт. Подстакле су ме да с пажњом испратим невјероватну причу, па предлажем да кренемо од њих.
 

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Сматра се највреднијим српским покретним културним добром. УНЕСКО га је, 2005. године, уврстио међу 120 највреднијих докумената целокупног човечанства.

У току два светска рата чувано је са свим златом које се налазило у Србији у том тренутку. После Другог светског рата, Република Србија издвојила је 10.000.000 евра за израду фототипског издања. Председник Србије полаже заклетву на факсимилу Мирослављевог јеванђеља. Изложбу Божанско надахнуће - Мирослављево јеванђеље до сада је видело 1.400.000 посетилаца широм света.

Однеше сузе у Бесеровину (Драгићу Миловановом)

Пада киша доле у Башти
Истера и кртице напоље
А код нас у Бесеровини ни за у око
Раскопавамо темељ на старој кући
Укће багар
Да је бар за чашу воде
Да не изгори мотор
Да се нађе гуји под прагом
Ударило и са Таре

Жарко Бумбић: Забележен си под бројем NO

На простртом војничком шињелу, при врху брежуљка испод тежачког коловоза, лежи  и одмара се Раде,  утапајући се у пријатни вечерњи ваздух што се попут мелема разлива топлим брежуљцима. Пред њим Шумадија набрекла и набубрила, просула љепоту плодности као блажена невјеста кад  зарумени задовољством трудноће, разоткрила  дојке, избацила бутине и осваја разголићеном  љепотом помодрелих шљивика, ишараних  мирисом винограда и мекано пресвученим лединама што у предвечерје личе на разбацане тепихе на које слијећу виле да се науживају у преосталом рају.

Зорица Бранковић: Крени ка спасењу

 

САДА

Данас је почетак свих твојих почетака,
изабери живот,
крени ка спасењу...
Са ивице амбиса,
одлази што брже.
Остави шаптаче што пропасти кличу,

Петар Милатовић Острошки: И послије Мила Јаков (Писмо челницима Црне Горе)

Ваше Високопреосвештенство Митрополите Црногорско-приморско-скендеријски Јоаникије, предсједниче Скупштине Црне Горе Андрија Мандићу, предсједниче Владе Црне Горе Милојко Спајићу, са запрепашћењем сам примио злу вијест да је мој рођак, актуелни предсједник Црне Горе, Јаков Милатовић данас позвао римског папу да посјети Црну Гору, што је довољан повод да сви заједно иницирате смјену актуелног предсједника Црне Горе из следећих разлога.

Прво, позивом папи да посјети Црну Гору Јаков Милатовић је буквално зарио нож у лећа свим Србима у Црној Гори, јер је постао предсједник Црне Горе захваљујући управо српским гласовима, а како се одужио наивном бирачком тијелу сада види и последњи слијепац, јер наивно бирачко тијело вјеровало је у невјероватно, да ће Јаков бити бољи од Мила, иако сам на вријеме упозоравао да ће Јаков Милатовић у много чему бити гори од Мила Ђукановића. Овим недржавничким и антиправославним чином Јаков Милатовић је буквално погазио аманет блаженопочившег Митролита Амфилохија и дилетантски расуо енергију литија које су срушиле режим  Мила Ђукановића, али није свјестан  да ускоро могу да услиједе нове литије које могу управо њега да сруше на најцивилизованији начин. 

Миле Ристовић: Коферче

На изборе стално губи
И увеk на власти
Други коси, други воду носи
А он само пласти
Весео је и раздраган
И за песму има дара
Свака власт му одговара
Спреман је да прода
Поверење, реч и образ

Петар Милатовић Острошки: Стидим се као Србин!


Као човјек, као писац, као Србин, као мислеће биће, са гнушањем сам примио вијест о спаљивању лутке са ликом Николаидиса са којим се у много чему не слажем, али одлучно се противим оваквом монструзном и морбидном популизму који је, по свим параметрима, чак испод нивоа калдрме која је декорисана изгаженим испљувцима!

Спаљивање лутке писца Николаидиса, без обзира на политичко и национално опредјељење, превазилази Адолфа Хитлера, јер Хитлер није спаљивао лутке писаца  него књиге, да би касније спаљивао људе, а ови вајни црногорски „демократи“ превазишли су овим чином самог Адолфа Хитлера који је на Опернплацу у Берлину 13. маја 1933. године спаљивао књиге, а међу књигама које су тог дана спаљене била је и књига Хајнриха Хајнеа “Алмансор” у којој је пјесник записао “Тамо где спаљују књиге на крају ће спаљивати људе”!
Вајни „демократи“ овим чином под ноге су бацили образ људи који су склопови мисаоних, духовних и емотивних констелацији по мјери Бога и попели се на трон распамети по мјери Ђавола!

Слободан Ристовић: Речи од суза (Мајци)

Увек када се сетим мајке

Загрлим њену преслицу

И слушам како ми шапуће

Добро сам

Немој плакати


Рогатица. 29.02.2024 . године

Миле Ристовић: Ко то по небу црта?


Кад сатана узјаше небо 
И по њему црте црта 
Изазива слутње и прави смутње 
У сред нашег земаљског врта 
Кад сатана узјаше небо 
И по њему распршује аеросоле 
Тад медији просипају причу 
Да то раде зато што нас воле
Кад сатана узјаше небо 
И животу сунашце ускрати 
Тада човек мора да устане 
И да себи светли образ врати 
Кад сатана узјаше небо 
И по њему отрове бљује 
И тако пчеле, птице и децу нам трује 
Тада мора да зазвоне сва звона 
За борбу против демона 
Кад сат-АНА и остале наше демончине 
Узјашу и небо и земљу Србију 
Одричу се светог нам Космета

Урош Марјановић: О љубави

1.
О љубави, љубави
Где то правда беше
О љубави, љубави
Шта нам из тебе све остаје
О љубави права
О љубави свака друга
О љубави у по ноћи
И у сред белог дана
Љубави прошла
И садашња
И у будуће дане
Љубави добра
Љубави у шумовитим луговима
Сенком дрвећа прављена
Зачињена мирисима трава