Дамјана Савчић
ГРОБ СРПСТВА
Глас нам је узео животињски крик
Да би били звијер
Која јури сјај дуката
Као што смрт јури живот
Снажним рукама обгрлила нас заблуда
Поигравајући се неуморно са судбином
Оглувјели смо на звук црквеног звона
Ослијепили на Ћирилицу
Бацајући поријекло у безнађе
Изгубили смо себе
Остављајући гроб Српства
Да стоји запуштен у забораву
...отели су ти сунце
зрело сунце
августа
сунце љубави-
једине мудрости
отели из сна испод капака
отели из великог
плавог круга
( у којем је звезда)
отели из уста
из руку Духа...
Од Срба је, после турског ропства, сакривена истина, а ја, коме су истину откривали од малих ногу, ја се трудим да потврдим срб(п)ску истину: „Тужни пишу, срећни немају кад да мисле“! Тужан јесам, јер слушам око себе несугласице мог рода са самим собом! И не могу да се понашам као комунисти, Титоиди: „Имам нешто да кажем, али сачекаћемо да немам“!
Једна општа срб(п)ска несугласица је незнање! Још 1903.г. Свети Владика Николај је завапио: „Уби нас незнање“! Већина Срба не зна ни имена свих прабаба, ни имена свих прадедова! Титоиди су купили срб(п)ске сељачке душе, које су овцеизиране, претворили у грађане, да би ти „грађани“ постали несвесни себе и своје околине!
 |
| Марко-Бато Царевић |
„Куго људска, да те бог убије!
Али ти је мало пô свијета,
Те си својом злошћу отровала,
Но си отров адске своје душе
И на овај камен избљувала?“
(П. П. Његош)
Кад од Срба одговор добише,
Од радости НАТОВЦИ скочише,
Стари лисац Солана Хавијер,
Скочио је ко' рањена звијер,
И показ'о своје право лице,
Прикривеног масовног убице.
Изабрани уштрокаве руке од свиле
сваки пут када дотакну образ
Не од ораница које потопи киша
Као да свиње не воле блато.
Омаж
Себи
казују често
Академик Матија Бећковић
„Виш' Србије по небу ведроме“
На хиљаду
девете стотине,
Деведесет
девете године,
Март је
мјесец, свануло прољеће,
Двадесето
измиче стољеће.
Кад је
јутро прољећно свануло,
Крваво је сунце огрануло,
 |
| Насловница политичке сатире из пера Петра МилатовићаОстрошког |
О феномену Косова у српству, косовском завјету, видовданској етици и самом Косовском боју, писали су са научног, историјског, религијског и филозофског аспекта бројни наши и страни аутори свјетског угледа и гласа.
 |
| Петар Милатовић Острошки |
 |
| Енглеска култура |
Претхришћанску латинску колонијалну културну политику римског царства наследила је колонијална политика римокатолицизма која је, као континуитет латинске племенске политике, под псеудонимом хришћанског универзализма спроводила мисију латинске вјере и латинског језика. Римокатоличка мисија подразумијева латинску језичку мисију - наметање нелатинским народима речника латинске схоластике, латинске писмености и књижевности. Латинска славистика или германска славистика, код нас непосредно позната као аустрославистика, је колонијална културна политика која је тежила да латински језик, латинско писмо и речник латинске схоластике наметне као основу опште културе и језика науке, државне администрације и религијског речника словенских народа.
Словенска просветитељска мисија Светих Кирила и Методија је, формирањем црквеног словенског језика и словенског ћириличког писма и увођењем словенске научне и теолошке терминологије у хришћански богослужбени канон на црквенословенском језику и словенском писму, то јест нормирањем ћириличке писмености и књижевног језика словенских народа, зауставила и богословски оспорила латински вјерски и језички прозелитизам (тројезичну јерес - теорију о три језика као благословена у богослужењу међународним односима – латински, хебрејски и грчки). Свете Кирила и Методија црква назива равним апостолима јер ћириличка писменост и црквени словенски језик представљају православно просветно предање. После мисије Светих Кирила и Методија, а посебно после и формалног римокатоличког раскола са хришћанским предањем 1054. године, ћириличко и латинично писмо су представљали религијске границе између хришћанства и римокатолицизма као латинске племенске религије.
 |
| Видоје Дидановић, Константин Дојић, Марко Ковачевић, Митар Бараћ |
Аутор др Петар Милатовић Острошки је послије напорног научно-истраживачког рада у Аустријској националној библиотеци, Универзитетској библиотеци и Библиотеци конгрегације Мехитариста у Бечу систематизовао и хронолошки прецизно обрадио (почев од 10. вијека) 159 српских средњовјековних рукописа са: кодиколошким описом, временом писања, врстом писма, садржином, врстом повеза, записима, сигнатурама, илуминацијама, украсима, домаћом и страном литературом за сваки рукопис, као и по неколико фотографија у боји уз опис сваког рукописа, као и документарна објашњења како су рукописи из српских манастира и цркава, као и Хиландара, доспјели у Аустријску националну библиотеку, Универзитетску библиотеку и Библиотеку манастира Мехитариста у Бечу, било као ратни плијен, или продајом и заоставштинама.
Српској штампи у Бечу др Петар Милатовић Острошки такође је посветио велику пажњу, почев од Славено-сербског магазина Захарија Орфелина; Сербски повзедневниа новини које су у Бечу од 1791. године штампали грчка браћа Публије и Георгије Маркидес Пуљо; Славено-сербски вједомости које је од 3. августа 1792. године у својој штампарија штампао Стефан Новаковић; Новине сербске из царствујушчега града Вијене које су уређивали Димитрије Давидовић и Димитрије Фрушић и које су излазиле до краја фебруара 1822. године у Бечу, све до Гласа Срба, Српских видика, Србослова у XX и Словословља у XXI вијеку.
Данашња срб(п)ска мисао одише цвркутом „интелектуалне масе“ са свих медија „о ускршњим празницима“, „ускршњој трпези“, „ускршњим јајима“, а врхунац цвркута је рефрен. „Ускрс, најрадоснији празник“! Птице певачице, учене у срб(п)ским школама, дарују нам „песме незнања и површности“! А Свети Николај Србски је још 1903.г. завапио: „Уби нас незнање“!
На Васкрс 2020.г.
Шаљем поруке-честитке: „Христос воскресе“, узвраћају ми са „Ваистину воскресе! Срећан Ускрс“! Гутам кнедле и увраћам: „Ускрс је био прошле недеље, а ове недеље је Васкрс“! Нико да настави...
И онда помислих: „Свака птица пева онако како јој је порастао кљун“! Испаметовах: „Ко је срб(п)ске генерације, кроз срб(п)ско школство, могао да научи каква је разлика између Светог Тројства и Свете Тројице, Ускрса и Васкрса, најрадоснијег празника Божића и Празника над Празницима - Васкрса“? Срби су, од четрдесет пете, учени да живе, као да никада неће умрети, а онда умру, као да никада нису живели! Срби не знају много једноставније ствари, које би морали да имају на уму!!! Зато сам решио да послушам очев савет стар 35.г.: „Испричај истину и посрами ђавола“!
 |
| Петар Милатовић Острошки |
Творци десног глобализма, односно фашизма и нацизма, демонтирали су ту црну сатанску машинерију из неколико разлога.
Први је да прикрију стварне креаторе. Подјсећам. У Европи је забрањено презиме Хитлер. Ја сам лично у телефонском именику Тел Авива нашао осам фамилија са презименом Хитлер, као што сам у телефонском именику Беча нашао750 породица сапрезименом Броз, а ово може да провјери свако ко је иоле писмен и ко жели.
Други разлог је искључиво профитерске природе. За само један народ на свијету се каже да је претрпио геноцид изгубивши 6 милиона људи, а зар Руси нису претрпјели геноцид кад је страдало 25 милиона Руса, или Пољаци којих је страдало пет и по милиона, или Срби којих је страдало милион и седам стотина хиљада.
Дакле, десни глобализам, који смо запамтили кроз Хитлерову синтагму „НОВИ ПОРЕДАК“, запамтите, ограничен само на Европу, срушен је 1945. године у режији оних истих који су га инсталирали и као кукавичје јаје подметнули западној Европи.
Десни глобализам кроз фашизам и нацизам, послије Француске револуције и уништења Галског духа, уништио је, прије свега, још једну велику европску нацију – њемачку; а лијевим глобализмом кроз комунизам покушано је уништење руске нације; дакле три европске нације бацити на колена, али енглеску оставити нетакнуту. Зашто? Одговор је јасан у упитној ријечи!
Да не би неко био у дилеми, циљ је био и остао – спријечити стварање континетлане осовине: Париз-Берлин- Москва-Пекинг-Њу Делхи, јер само континенталне осовине су хиљадугодишње, за разлику од морских осовина. Подсјетимо се примјера из историје.
