Миле Ристовић: Глас из Давоса
Зорица Бранковић: Пет песама
ПУТУЈЕМ
Путујем путићима, путањама...Неутабаним стазама газим.
Кораци ми не посустају.
Не окрећем се.
Журим.
Драгица Мандић Грујић: Мојој деци
Желим чисто срце
И душу која зна да прашта,
Желим вам срце љубави пуно
И да је несебично дарујете свима
Светолик Станковић: Звезда падалица
ОТВОРЕНО БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ (Интервју са Петром Милатовићем Острошким, добитником Награде за животно дјело Удружења новинара Црне Горе)
Марија Алексић: Кажу људи да велики одлазе на празник..
Јелена Томић: Играш ли се љубави
Испери срце па ми се јави
Можда ме нађеш у дну мора
Можда сам негде у тој трави...
А можда ме нема тек између гора...
НАГРАДЕ УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ ЗА ЖИВОТНО ДЈЕЛО ДАРЈИ ДУГИНОЈ И ПЕТРУ МИЛАТОВИЋУ ОСТРОШКОМ
Жири Удружења новинара Црне Горе одлучио је да награду за животно дјело за 2022.годину додијели постхумно Дарји Дугиној, (РТ и ТВ Цариград).
![]() |
Петар Милатовић Острошки |
Награду за животно дјело за 2022.годину је добио и доајен новинарства Црне Горе у емиграцији Петар Милатовић.
Годишње награде за 2022.годину су добили: Игор Дамјановић (ИН4С), Љубица Гојковић – Вукићевић (Српска ТВ, Прва ТВ) и Братислав Стоиљковић (ТВ АДРИА).
Награду зас најбољу репортажу у 2022.години добио је Дарко Јововић (ДАН) за најбољу колумну Иван Милошевић (Српска24), док је награду за најбољу фотографију добио Срђан Бољевић (Дан).
Награда за најбољи сајт у 2022.годину је припала Удружењу новинара Србије (УНС), док је за најбољи портал у 2022.годину награду добио Спутник – Србија.
Жири УНЦГ је донио и Одлуку да Споменицу 150 година новинарства у Црној Гори (1871 – 19221) додијели Савезу новинара Русије.
Награде ће бити урућене добитницима на рeдовној Годишњој Скупштини Удружења новинара Црне Горе у Подгорици, у понедељак 23.јануара 2023.године у 12.часова, у Подгорици у Српској кући – Плава сала, улица: Станка Драгојевића бб (код моста Миленијум).
Овим путем Удружење новинара Црне Горе позива чланове на редовну Годишњу Скупштину на којој ће бити усвојен и Извјештај о раду у 2022.године.
Предсједник УНЦГ Тихомир Бурзановић
Секретар УНЦГ Иван Милошевић
Свако од нас носи дете у себи (Интeрвју са Мајом Цветковић Сотиров)
Маја Цветковић Сотиров |
Ана Миливојевић: СРАМЕЖЉИВКОВЕ БАЈКЕ (Мом пријатељу, брату, љубимцу! Мом Срамежљивку. Не, ти ниси био обичан ловачки кер! Волим те буразеру! Мом пријатељу који је био уз мене од петог разреда па све до завршетка средње школе.)
ЖАРКО УОБРАЖЕНКОВИЋ
Једног сунчаног јутра Жарко Уображенковић је говорио на тргу Цвет о својим постигнућима у писању песама . За себе је рекао да је најбољи иако није освојио прво место на овогодишњем такмичењу песама о цвећу.
У том тренутку дошао је Срамежљивко , тапшући рукама говору Жарка Уображенковића.
,, Није грешка губити друже '’
,, Молим ти то мени?’’, рече Жарко.
,, Изгубио си то сви ми овде знамо '’.
,, Исто тако знамо и да си добар гоблин, затим и писац’’.
,, Али није лепо само себе хвалити '’.
Тихомир-Тихо Бурзановић, предсједник Удружења новинара Црне Горе: ДАРЈА И АНА НА СТРАНИ СВЈЕТЛОСТИ!
![]() |
Тихомир Бурзановић |
АНА
![]() |
+ Ана Младић (1971 - 1994) |
Тог марта сада већ давне 1994.године у Београду је убијена, раскомадана једна Ана.
ДАРЈА
![]() |
+ Дарја Дугин |
Јелена Томић: Дом свој у себи носим
А те две ноге, осуђене на чежњу, жуде једна за другом, чезну да се споје. Но, да би се спојиле, човек би морао да стане, оне би га на то натерале.Ако се човек не креће, то значи да никуда неће стићи, ако се не креће, планета ће му заувек остати непознaта сенка коју је хтео, силно хтео да уходи и стигне али ипак није успео; ако човек стане, кажем вам, о кажем вам, закасниће, те ће целог дана само гунђати! Човек је склон да гунђа онда када у нечему не успе, а замислите да тако стојите целог вашег, цењеног живота! Зло, зло, зло...
Стеван Шарчевић: Исусов крст
Понекад се
осврнем
па удари срце
и стегне се грло.
Склопљених
веђа
развијем
призоре давне;
Љубица Перовић: Време остале релативне категорије
Сећам се да су мом оцу својевремено, за одлазак у пензију, колеге припремиле славље. За дугогодишњи рад добио је ручни сат са угравираним, пригодним текстом. Вратио се човек кући сав поносан на свој рад и срећан због поштовања колега.
Стигох и ја до пензије! Директор школе, у којој сам радила 35 година, није могао лично да ми уручи решење о раскиду радног односа. Да је имао татин сат, знао би да сам стигла у подне – наравно радног дана. Секретар ми је саветовао да документацију за пензионисање предам 31. децембра. Шта ћеш бољи новогодишњи провод за будућег пензионера!
Јелена Томић: Не бој се!
Подигни руку и небо додирни
Тајним знаком Богу свирни.
Срце чуће, до њега љубав допире,
Не посустај ако ум се опире.
Јер тело је такво, слабо целог века,
А душу, на крају, ипак спокој чека!
Склопи очи ко да ћеш се крити.
Не плаши се, неће то први пут ти бити!
АУТОБИОГРАФСКИ РОМАН ПЕТРА МИЛАТОВИЋА ОСТРОШКОГ «НА БРАНИКУ ИСТИНЕ»
ПОСЛЕ ИСТИНЕ
Јелена Томић: Лети време, али не на југ
,, Ноге моје, водите ме саме!“
Изговарам ове речи, све некако неједнаке... Без икакве везе, изгледа, бунтовне су и луде.
А ко је овде луд?
Да ли речи или онај ко их изговара и... Изговарам ли ја те речи или ми се само чини?
Изгледа да сам у сваком случају луђи ја... Средњовековни човек, необријан, чупав, са тупим погледом који бесциљно лута, тумара... Часак је ту а часак згасне.
Снежана Марко-Мусинов: Болећива неизвесност
Ко у локвицу баре није стао, бар као мали,
не зна најбоље живот да слави
јер није савршено све што нас прати,
нама се у дану толико тога деси
и не морамо сваки детаљ памтити,
разне болести можемо запатити,
може нам се отворити проблема море,
или насупрот ̶ догађаји могу да нас осоколе,
Драгица Мандић Грујић: Просјак
Купила сам дугу сукњу
Са пуно набора
И цветног дезена,
Просјачку праву.
Обућу неку блузу
Какву просјаци носе,
Шарену мараму
Ставићу на главу
И на ноге босе
Папуче какве просјаци носе.
Катарина Ристић Стојадиновић: Кроз мене живиш
ПЛАЧЕМ ПЕСМУ
Певам песму,чујете ли је?
Ви тамо који сте далеко,
узети са овог света
и пробуђени у другом.
Светолик Станковић:Никада више
![]() |
Светолик Станковић |
ТРИ ШКОЛСКА ДРУГА
Маријана Јовановић: Слатки купус
Не знам да ли сте чули, да ја кувам најбољи слатки купус у Новом Саду, а и шире. Ако нисте, питајте мог супруга. Он ће Вам то сасвим непристрасно потврдити, а ви морате бити спремни да ће Вас Бранко сигурно позвати, да се и сами уверите у квалитет мог купуса. Како ћете позиву одолети не знам, јер је Бранко изузетно успешан у својој мисији да силом или милом доведе било ког ко му је у датом тренутку драг, на „слатки купус ала Маја Бранкова“.
Бранко М. Јовановић: Савет
Испред врата, отворене, тешке дрвене шалукатре кажу да је отворено. Некада је и отворено али унутра не буде конобар, јер тог дана ради газда који је тркнуо по пиће. Ако су притворене, неко чисти, али за сталне госте је отворено, а пуно је сталних. Кад је време за башту, и стални помогну да се поставе столови и столице и отворе два велика сунцобрана. Дивота је у малој улици у центру града, без саобраћаја, а поред реке седети ујутру и слушати откључавање радњи. Затварање је фиксно ако је конобарица, јер и она жена мора некад да оде кући. Ако је газдин син, фиксно је једино ако момак зажели да са другарима оде у кафану. Ако је газда, зависи да ли је расположен, уморан или надрндан. Деси се, кад гости заглаве, да оде а ови морају да сачекају јутарњу смену. Код наплаћивања никад нема проблема, сем кад је газда. Кад су у питању „стални“, мрзи га да рачуна, па морају они. Тежак је и на кувању кафе, али одради.
ИНТЕРВЈУ: Миљан Николић, књижевник
Светолик Станковић: Ваша странка не би чинила част мени
Данијела Вељковић: КОВРЖА́ЊЦИ
над заспали студени Драњци́,
мати меси тесто ковржањци праји́
па све пожурује да се не забаији.
Расте́за тесто меко, бело́ дꙏлгњовсето́,
собадве стране га уви́ја и мота
ће буду ковржњци́ голема́ лепота.
Убави ковржањци́ изнапраји́ла
у тепци́ку ји по ред сви пореди́ла
сьс нов бел́, вежен пешкир ји прекри́ла.
Уз накладе́н огањ да поседе́, да поћуте́,
док не дојде време да се тепсика тура
у жежачку релну да се тесто опече́.
Божићна посланица Српске Православне Цркве
ПОРФИРИЈЕ
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Марија Алексић: Бадње вече деведесет и неке....
Деда је волео празнике. Његово господско држање и свечано одело су обележавали сваку породичну свечаност, било да је зимски свети Никола, било да је Божић или Бадње вече. Ракија би се кувала на старом шпорету и цела соба би мирисала на стару комовицу , специјално чувану за свечану прилику. Деда би ишао по дворишту, обично гунђао нешто што му није по вољи али свала његова реченица би се завршавала благим осмехом , који и сада трепери у мојим очима. Када је отпутовао, осмех му је стајао на лицу. И док сам му се захваљивала на свему, док су сузе падале низ моје лице, деда је имао осмех на свом лепом негованом лицу. Прасе би се окретало на ражњу и деда не би дозволио да се ико омрси пре поноћи. Својим старим бициклом би одлазио рано ујутри до пијаце, разменио коју са својим колегама кројачима , куповао мекике и будио нас рано ујутру.
Тоде Николетић, најигранији писац на дјечјим сценама
![]() |
Тоде Николетић |
Милан Пантић: Није ми јасно зашто су пси луталице, а људи скитнице
Радници живе од плате, осталиод пензије, пореза, такси, акциза, донација...
***
Нареде ми шта ћу да радим, за остало, ја се питам.
***
Неки са листе чекања за операцију, дочекали су још једну нову годину.
***
На нашим телевизијама највише турских серија. Да нису Турци купили наше телевизије?
Милорад Ч.Ћосић Ћоса: Схватили су да су пређени
НЕСТРУЧЊАК
1. Нама свака прича може да се представи као истинита.
2. Вирус глупости разара културу, а одговорни су имуни на тај вирус.
3. Он се нестручно уплиће у сваки проблем и стручно га решава.
4. Незрело друштво бере зелене плодове.
5. Губитак улизица око себе је први знак пораза вође.
6. Партијама је потребна реанимација од политичке потрошености.
7. Масовно бежање из наше земље се не смањује - само се земља смањује.
8. У нашој земљи боље се разграђују институције него - отпад.
9. Партије побољшавају образовни ниво чланства - масовно им купују дипломе.
10. Не узнемиравајте јавност - вашим успесима.
11. Смоквин лист законитости - покрива сваку грешку власти.
12. Ми имамо паралелну стварност. Одличну за властодршце и бољу у обећаној будућности за - народ.
13. Мајка ућуткава бебу да не диже буку а власт из истих разлога то ради медијима.
14. Не расписујте још тендер, тек смо предали папире за оснивање фирме.
15. Када падну кулисе садашњости - видећемо обећану будућност.
Данило Коцић: Лесковачки уметници у храму стрипа у Бриселу
Светолик Станковић: Непоћудне мисли
ЗА ОНЕ КОЈИ МИСЛЕ СВОЈОМ ГЛАВОМ
- Афоризам је само непоћудна мисао.- Контејнери су претворени у драгсторе за сиротињу. Велики успех транзиције.
- Србија је хашко ловиште у којем су најпожељнији домаћи ловци.
- Срби су геноцидан народ. Истребљују се међусобно.
- Милосрдни анђео. Немилосрдни цинизам Империје.
- Бивши комунисти, садашњи антикомунисти, доказ су њиховог поимања дијалектике.
- Да бисте видели колико је неко мали, реците му да је велики.
- Почива у Алеји великана, не својом кривицом.
- Даровали су Србији ''демократију''. Није препознала Данајце.
- Оно је било толико лоше, сачувај боже. Ово је толико добро, има ли те боже ?
- Кад су се генерали уселили у ''цвећару'', ЈНА је обрала бостан.
Марија Алексић: Станица за Виктора Игоа
Док се борим са дисграфијом док пишем његово име
Слова ми шетају од среће јер ћу додирнути Јаднике
Причу о двоје несхваћених док им Звонар куца последње трзаје
Док Иго не стигне у мој град
Нема снега као испред Богородичине цркве
Кажу биће кише док се спушта улицама моје касабе
Коју мрзим највише на свету
Додирнућу оригинални повез Јадника који је донео само за мене
Чекам га на станици за коју он зна да постоји
Изврћем речи од среће и узбуђења
Тешко је разумети оно што се заправо разумети и не може
Волим Виктора Игоа
Урош Марјановић: Не одрекнимо се слободе
1.
У љубави се људи воле
Господа за здравље моле
Наша деца мила
Увек међу нама била
Не одрекнимо се слободе
Вршимо стално радње што њој воде
Нек се сви ка њој крећу
Завредимо себи срећу
Борба тешка наших праотаца
и жртва наших Светаца
Пуно витешких мегдана
И великих борби Видовдана
Да нам у животу буде дивота
Сетимо се борбе наших деспота
Стеван Шарчевић: С друге стране ноћи
Гуме проклизавају по залеђеном путу, а ја возим сву ноћ. Дланови се лепе за волан, а зглоб трне од притиска на гас.
Брзо, брже, најбрже. До бола...
Кристали иња блистају као твоје очи, ти Изгубљени драгуљи, уплакани и преплашени.
Баш као и ја док гледам твоју фотографију, то лице анђела што зури у мене.
Очи ми се склапају, али се не заустављам. Јурим кроз пустару као и увек. Душа ми трепери у ишчекивању као некада.
Јурим, јурим...
Баш као и онда кад сам те изгубио. Превише брзо, превише пијано...
Можда нећу стићи, али ти буди прелепа.
Једном ћу доћи.
Тамо, на другу страну ноћи...
Интервју са свестраним проф. др Драганом Копривицом
Маид Чорбић: Света места и постојање
Марина Матић: Песма посвећена лепотама вода
Било да тече или у мочвари сања,
Да се са планинама милује или провлачи испод грања,
Вода је вода-лепота и слобода.
Понекад брза, понекад спора, уме бити благослов, али и ноћна мора.
Није важно да ли пловиш, пливаш или на обали пецаш-битно је колико јој себе даш.
Познајеш ли ток који је пет стотина педесет пет километара дуг и колико ти поглед допире широк?