Петар Милатовић Острошки: КОЛИКО ЈЕ ШИПТАРСКИ ЛОБИ ПЛАЋАО КУМОВЕ, БИВШЕ ЧЕЛНИКЕ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ (САНУ)?

Послије вишедеценијског научног истраживања у Аустријској националној библиотеци у Бечу, на бечком Униветрзитету и Конгергацији Мехитариста у Бечу, објавио сам
2019. године у Београду документарну студију „СРПСКО БЛАГО У БЕЧУ И ВУКОВА ПРОДАЈА СРПСКИХ РЕЛИКВИЈА“  у издању издавачке куће „Пешић и синови“ која је те године промовисана у препуним салама у: Београду, Јагодини, Новом Саду, Бечу, Даниловграду, Подгорици, Требињу, Минхену, Франкфурту, Паризу, Лондону, Њујорку, Чикагу и Индијанаполису.

Од тада до данас документарна студија „СРПСКО БЛАГО У БЕЧУ И ВУКОВА ПРОДАЈА СРПСКИХ РЕЛИКВИЈА“ доживјела је пет издању у великом тиражу у издању: Међународног удружења књижевника „Горски видици“ из Павловграда (Даниловграда) и Књижевне заједнице „Васо Пелагић“ из Бања Луке, а за издаваче су се потписали Ранко Прерадовић из Бања Луке, уредник Илија Вуковић из Спужа, рецензент Миладин Берић из Бања Луке.

Ријеч је о 159 средњовјековним српских рукописа које су Беч и Ватикан вјековима крили од Срба, а отаџбина не посједује те средњовјековне реликвије.

Мирољуб Мишо Јекнић: Свeтом Василију Острошком

Вјерна душа, зна за'шта да живи
Путем вјечним, корача му нога
На праг Светца, ком се свијет диви
Чудотворца Светог Острошкога

Где Острошке  врлети камене
Свете Мошти , пригрлише Свеца
Ком се моле, клањају , цијене
Сваке вјере,  најстари'  и дјеца

Божјем'  Слуги, пре четир' вијека
Што је  Бож'ју  славу приповједа
Цјелокпуног,  дан данас човјека
Светог Духа, Острошкијег  греда

Мирољуб Мишо Јекнић: Зов малог грешног вјерника

О пресвети , Оче Василије
Зар се роди неко, који смије
Да ускрати душевну нам жељу
Чудотворцу и Исцјелитељу

Какве ли су то печене очи
Да народу, вјерноме доскочи
И забрани да приступе Свецу
Свети Оче, имају ли дјецу

Страх ме нека Свевишњи обузе
Рука дрхти, а очи ми сузе
Не смијем те ни пита ни моли
Коме ли ћеш, све ово дозволи

Ти коме се читав свијет диви
Моли ти се сваки Инсан живи
Помога си у свакоме часу
Ниси биро ни вјеру ни расу

Данас су најгласнији обавезни на ћутање

Нека ми о миру не галаме ратни хушкачи, ни лажни миротворци који заговарају мир џелата на гробу жртве.
 
Сит сам паликућа који изигравају ватрогасце, курви које трабуњају о моралу, лопова који блебећу о поштењу, кукавица које хистеришу о свом јунаштву, прљавог полусвијета који кичерски изиграва аристократију.

За мој сто не смију да сједну ратни и мирнодопски профитери, криминални политичари, политички криминалци и остала булумента с коца и конопца од зле мајке и горега оца.

Испод части ми је да на улици узвратим поздрав удбашким доушницима који су ме шпијунирали за непостојећа дјела, већ кад ми се на силу јаве обавезно их питам да сви около чују: - Шпијуне, шта има ново код мене?!
 
Нека ми се склоне с очију „четници“ који су славили Тита и нека од мене бјеже све црвене војводе којима су до јуче идеали били партизански јамари који су невини народ ујамљивали и са окупаторима се братимили.
 
Нека за сва времена заћуте сви титоисти који сада громогласно критикују њиховог Тита јер би та морална ништарија била нико и ништа да није било заклетих титоиста који га сада критикују, па ја, који сам Тита одувијек презирао, мораћу сада да га браним од титоиста који су га превише вољели!
 
Данас су најгласнији обавезни на ћутање!

Илија Вуковић: Празан поглед

Бол у пјесми када затишини
Није исти као ујед змија
То је снага што утробу громи  
Васионом звијезде помјера

Исплакане очи не виде никога
Све је бл'едо плавим небесима
Када јаук запуца до срца
Поглед празан гледа кроз човјека

Црна уста камен одгризају
И хране се безданом вјечности
Сјенком бића живота по друму
У мојој ме сузи никада не тражи

И овдје сам као да ме нема
Без ријечи у болном беспућу
Не пробуђен немам врата
Ни смрт нема своју кућу.

Миле Ристовић: Лача мати

У инат се чојство пробудило
Да раздани бруку и срамоту
Праскозорје народу подари
Па да човек у сан свој узлети
На крилима својих потомака
Да подигне главу из пепела
Нетремице ослобођен страха
Ослободи и душу и тело
И отплаче страдално опело
Свог ћутања у ком је сахрањен
Стид је чувар образа и части
Ниже овог нисмо могли пасти
Лача Мати да Србијом влада
Светог кнеза образ да нам страда

Петар Милатовић Острошки: Два рођена зла

Гаде ми се буџетски патриоти Онога и Овога, било да су Срби или Црногорци, или српски Црногорци, или црногорствјујучји Срби,  или антисрпски Црногорци, или антицрногорски Срби.

Сви су они лица и наличја потрошених монета за поткусуривање, а у тој гурбетској трговини страдају у једнакој мјери недужни Срби и Црногорци, а остали около аплаудирају здушно изнад сваке познате бездушности.

Навијају да буде што грозније и што брозније како би у свему била превазиђена 1941. година и поновљена  у стоструко крвавијем обиму.

Слободан Ристовић: Васкрсни нас Боже

Сви васкрснуше боже
Само ми остадосмо
Да нас разапињу
И ми имамо мајку
И нама си Отац
Само наша деца
Беже онима
који држе чекиће и клинове
Дабогда нигде дрвета не имало

Урош Марјановић: Творцу припаднимо

1.

Није љубав између двоје уговор
Па да се издекламују факти као посмртни поговор
Није љубав социјално уздизање
И уже фамилије збрињавање
Није љубав статус
Нити из трендинг емисије цитирани пасус
Већ је љубав два срца сједињење
Две душе састављење
Љубав је  састрадавање
Друге судбине проживљавање
Љубав је обесправљених мото
Љубав је живот љубав је слово

Судбина политикантског (само)попљуваног конвертита

Једног дана је Црногорац, а другог Србин. 

Као Црногорац Србе назива посрбицама, а као Србин сјутрадан Црногорце назива Титогорцима и Милогорцима. 

У  оба случаја тај веселник био је фанатични партијски активиста, најприје србогладног србождера Јосипа Броза, званог Тито, а касније фанатични активиста партије  Мила Ђукановића чије име сада не смије да спомене како не би открио властито дојучерашње слугењарство.  

Тај конвертит је парадигма моралне и националне посрнулости и истовремено је репрезент презреног полусвијета. 

Будући предсједник Црне Горе ће бити ...

Највећи дио данашњих политичара схвата политику као подмуклу вјештину да некоме нешто отму и да тај коме је нешто отето има осјећај да му је нешто поклоњено, а то је велико ништа, али заузврат покраденоме је узето све, па чак и лоботомизираном техником узето му је достојанство, а интегритет личности сведен на статус срећног роба који је захвалан што је уопште жив.

На тој матрици егзистира највећи број партија и партијских мафија на лијевој, десној страни и по средини. Захваљујући тим Тројанским коњима који остављају магареће отиске по образу недужног народа, тај исти народ „усјешно“ храмље на обје ноге.

Све те партије и партијске мафије међусобно су, по налогу „Службе“, домаће и страних,  међусобно повезане као цријева, претварајући се у секташки клуб, не дозвољавајући да не политичку површину испливају принципијелни, достојанствени, некомпромитовани који ће хтјети, смјети и умјети да бране виталне интересе народа.

ДОБРЕ ЉУДЕ ПОТОМСТВА ПАМТЕ, А ЗЛИХ СЕ ЧАК НИ ГРОБАРИ НЕ СЈЕЋАЈУ!

Човјек по мјери Бога благородан је, великодушан материјално и емоционално, храбар је и увијек тражи додирне тачке у другом човјеку.

Човјек по мјери Сатане себичан је, кукавица, душевни сиромах, увијек другима све замијера, једино је он у праву. 

Злог човјека вријеђа туђа доброта јер је она незгодан сведок његове зле душе. 
Злог човјека добри људи заобилазе у широком луку како би сачували и даље његовали властиту менталну хигијену.

Миладин Зечевић: Ко сам то ја?

Живјели су недалеко од мене, класика, на око успјешни и драги људима око себе. Нико није могао завирити иза осмјеха и држања за руке. Позориште у стварноме животу. Додуше представе бивају одређене дужином или бројем извођења, па се у животу може одиграти више улога. У животу само једна, у случају неуспјеха потпуни крах и промашен живот. Изостану звиждуци и смијех, пораз је свеједно болан и одвратан. Наступи тишина и тихи сажаљиви подсмјех. 

Престари да траже смисао и да објашњавају својој породици разлоге за раскид остали су заједно. Свако на својој страни кревета и у својој соби. Лишени стварне бриге као роботи изговарали су деценијама оно што се од њих очекивало да кажу. 

Петар Милатовић Острошки: Објавио сам књигу "ПИСМА РОЂАКУ, ПРЕДСЈЕДНИКУ ЦРНЕ ГОРЕ"

На данашњи дан Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, иначе мој весели рођак, ЧЕСТИТАО је прошле године  ВЕЛИКИ ПЕТАК, најтужнији дан у хришћанству. Због тога сам почео да га у медијима отворено критикујем и подучавам, указујући на сва његова национална лутања и злоупотребу Срба јер је са српским гласовима дошао на власт и изневјерио Србе! Као човјек и Србин, чињенице нисам могао да прећутим пред својом савјешћу. 

Ове године Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, није честиттао Велики петак, што значи д асу моје поучне критике и те како утицале на њега.

Све коментаре сам објавио  у документарној књизи. 

Овдје ћу у цјелини пренијети "Уводну ријеч аутора" која дословно гласи:  

Ова књига је збирка колумни које сам објављивао на друштвеној мрежи Фејсбук, као и преко разних портала у: Подгорици, Велети, Никшићу, Београду, Сарајеву и тако даље, што је видљиво у фуснотама на крају сваке колумне.

Др Петар Милатовић Острошки: САГА О „ВРХОВНОМ ШИБИЦАРУ

     

Посебну пажњу ми је привукао рукопис књиге ангажоване поезије  „Врховни шибицар“,  чији је аутор сјајан песник и ерудита Миле Ристовић.
     Прво да се осврнем на значење ангажоване поезије. 

     У (зло)времену сваки човек, нарочито писац, односно песник, никако не сме остати неми посматрач суноврата појединачних и колективних, јер остати по страни и пустити да коров буја у људима и око њих, није ништа друго до кукавичлук најгоре врсте и кад се у понор сурвавају све вредности.
 
     Сваки писац, или песник, који немо посматра паклено падање постаје ћутолог и самим тим саучесник, јер несупростављање злу није ништа друго до охрабривање зла.

      Књижевна ангажованост никад није била актуелнија као данас, у овом (зло)времену које устоличава: лудост уместо мудрости, неморал уместо морала, злопочинство уместо хуманизма, ругло уместо лепоте, безверје уместо вере, незнање уместо знања, безнађе уместо наде и.... то и могло би да испуни дебелу књигу.

ПОНИЗНИМ СЛУЖЕЊЕМ СТРАНЦИМА, БиХ СТИГЛА ДО УСТАВНО-ПОЛИТИЧКОГ СУНОВРАТА

Бошњаци не виде да им је "само њихова" БиХ на вјештачком уставном дисању. Кисеоник јој кроз наметнуте "апарате" дозира лажни високи представник, туриста са Запада

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 12. АПРИЛА /СРНА/ - БиХ уставно не функционише, политички грозно, комшијски никако, али функционише идеално на свађама и нетрпељивости.

Далеко од договора и разговора, наставља и даље да "живи" по устаљеној наметнутој матрици и све споријој инерцији до потпуног расула.

Сви знају да БиХ спаса нема ако овако настави /.../? Знају то и у Федерацији, политички галаме и чекају. Чекају спаситеља са Запада. Он дође направи хаос и оде. У сваком од њих виде спасење, али спасења нема. Умјесто тога, инерција успорава, а подршке све мање.

Анатомија смутљивца

Да стане на обалу мора и да пљуне у њега, претворио би га у крв! 
Срећа смутљивца је у туђој несрећи. Храни се туђом муком. Од ње се гоји.

У вријеме најстрожијег поста смутљивац потајно крв пије свима којима је на било који начин усиљено близак! 

Вара се свако ко мисли да такав нема карактерних особина. Има и то неколико: љубомору, завист, пакост, злобу и мржњу. 

На скали људске посрнулости таква протува данас громогласно напада оне које је до јуче дизао у небеса као партијски омлaдинац. Учлањује се по задатку у  разне странке, покрете и институције са циљем да иза себе остави пустош.

Миле Ристовић: Ћаци

Сви се Ћаци познају по длаци
Једни псећој, други магарећој

Сви се Ћаци познају по фаци
Главе скрили, репове подвили

Изједа их срамота и брука
Спопала их сендвичарска мука

Побегли би главом без обзира
Ал’ чекају да шеф крај одсвира

Па да крену сваки у свом смеру
Осрамоћен образ да оперу

НЕ МОЖЕТЕ МИ НИШТА!

Уочи предстојећих избора 13. априла у Никшићу, јуче је трајно обрисан мој профил на друштвеној мрежи Фејсбук са образложењем због огромне комуникације са мојим пријатељима, симпатизерима и редовним читаоцима.
 
Тим поводом морам да ускликнем – НЕ МОЖЕТЕ МИ НИШТА!
 
Нисте ми могли ништа кад сте послали два атентатора 8 јуна 1986. године на дан избора Курта Валдхајма за предсједника Аустрије, ратног злочинца који је учествовао у ликвидацијама Срба у мјесту Доли у Пиви и на Козари као оберлајтнант (старији поручник!) у злогласној дивизији „Принц Еуген“. Подсјећам вас да су тог 8. јуна 1986. године  атентатори однијети на носилима, а ја остао неповријеђен.

ДАНАШЊА "КРВАВА РУКА" ЈЕ ИСТО ШТО И НЕКАДАШЊА КРВАВА КОМУНИСТИЧКА ПЕТОКРАКА

Симбол „крваве руке“ први пут су употријебили Палестинци прије 25 година током "Друге интифаде", то јест устанка од 2000. до 2005. где је он представљао освету за окупацију, о чему је писао израелски историчар Ефраим Зуроф и листу „The Јеrusalem Post".

Касније се тај симбол проширио на Албанију и тамо су га у марту 2003. године лансирале црне душе соросевске, у марту 2003. године са соросевском невладином организацијом „Мјафт“ на чијем састанку је присуствовао злогласни Јеврејин Џорџ Сорос (Срби неправилно пишу СороШ) који је рођен 12. августа 1930. године у Будимпешти, у породици секуларних мађарских Јевреја, под именом Ђерђ Шварц чији су родитељи промијенили  презиме 1936. године због пораста антисемитизма. 

Вјештачка интелигенција за природне глупаке чија је сврха да се празне главе попну до врха!

Са вјештачком интелигенциом умјесто људског мишљења добијама вјештачко, нељудско пишљење  које запишава све што су умови, у хришћанској ери 2025. година (или  по старом српском календару још увијек 7533. године), стварали из области философије, реторике, психологије, драматургије, музике, сликарства, литературе, а да ово није никаква произвољност довољно је да упитате било ког свршеног средњошколца која су најзначајнија ђела једанаест најпознатијих философа у историји: Аростотела, Платона, Сократа, Епиктета, Конфучија, Аквинског, Лока, Канта, Ничеа и Сартра. 

У 99 одсто случајева испитаници неће знати да наброје њихова најзначајнија ђела, у што сам се лично увјерио тестирајући средњошколце у Подгорици, Београду, Бечу, Прагу, Минхену, јер су скоро сви користили мобилни телефон и Гугл да нађу тражене податке о наведеним философима, што значи да већ сада имамо интелектуалне инвалиде који ће сјутра да буду наставници, професори и академици.

Погрешно слављење 9. маја: побијеђен нацизам, а не фашизам

Скоро свуда провејава глупост и неистина са тврдњом да је фашизам побијеђен 9. маја 1945. године. Шта се крије иза овакве тврдње? Да ли је у питању заиста незнање или намјерно незнање. Биће да је ово друго.

Образоване и необразоване свезнајуће незналице 9. маја славе као ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ! Већу глупост и лаж нисам чуо. Фашизам, као корпоративни ситем, побијеђен је 8. септембра 1943. године у Италији, а 8. маја 1945. године побијеђен је нацизам Њемачкој. Једно је фашизам, а сасвим друго је нацизам. 

Фашизам је тоталитарно дисциплиновање привреде и друштва кроз такозвани корпоративни систем, као  супротност либерализму, марксизму и анархизму и фашизам се сврстава у крајну десницу на традиционалном политичком спектру љевица—десница и политички и војнички фашизам у Италији, понављам,  побијеђен је 8. септембра 1943. године.

Петар Милатовић Острошки: Овај и Онај

Овај и Онај су рођена браћа и истовремено су алфа и омега у држави и државној страви, било да су позиција, или опозиција, њима је свеједно...

Овај је имао своју опозицију као декорацију Тројанских коња који су оставили магареће отиске по образу народа. 

Онај је је држао касу и у шаци је држао бесловесну масу која је потрошила пола живота у ништа у сред и око буњишта.

Сада је Овај опозиција, а некадашње декорације Тројанских коња  сада  су позиција. 

Умјесто воштанице Перу Радоњићу

Јуче, односно првог априлског дана ове господње 2025. године, или по старом српском календару 7534. године, на градском гробљу у Павловграду (Даниловграду) , недалеко од гроба славног пророка Мата Глушца који је умро у кући Гргуровића, из чије главе је израсла кошћела, сахрањен је у 90-ој години  најчаснијег живота Перо Јованов Радоњић, човјек океанске ширине душе, космичке смирености, човјек који ми је у пицерији Свифт, која је у власништву његовог сина Дарка,  с наглашеним поштовањем причао о невином страдању моје породице у Другом свјетском рату, као и о другим страданијама у крвавом братоубилачком рату на нашим просторима под страном окупацијом  у име разних идеологија и идеолошких утопија и на овој и на оној страни!

Његова драгоцјена казивања о минулим временима с пажњом сам слушао, јер је часни Перо Радоњић, иако занатлија, фудбалер и врхунски фудбалски судија, био права ходајућа енциклопедија и његова ријеч за мене је имала посебну тежину.
У његовим кажама увијек се налазила блага ријеч и оправдање чак и за оне који су зло мислили и зло чинили овима и онима.

Та моћ само ријеткима и изузетно моћнима успијева, а Перо је био управо такав, велики човјек у души који је у животу увијек постављао строге захтјеве себи, за разлику од многих малих људи у души около који су најстрожије  захтјеве постављали искључиво другима.

Перо је сматрао да му је врлина највреднија награда у животу и био је по томе препознатљив у средини која другима не прашта успјех и управо ће својом врлином остати у памћењу ових и оних, као и тамо оних!

Урoш Марјановић: Предајмо се тишини

1.

Ево је сада пада
А ухватила ме опет на мом путу ненадано
А био сам је заборавио
И на њу нисам мислио
Капи су дошле као неко сећање
Рекле су ми ко сам ја није било потребно већање
Оне ме познају
Док по мени падају
И воде ме коз живот
Од рођена до краја скроз

Првоаприлска честитка политичарима

Свим криминалним политичарима и политичким криминалцима честитам 1. април, мада је свима њима први април сваког дана у години, ево већ неколико деценија, и вјекова. Континуитет лажи и подвала..

Лажни политичари се зову Првоаприлијево потомство, јер су сви они Првоаприлијева дјеца с коца и конпоца, од зле мајке и горега оца, а најдражи учитељ им је Минхаузен.

Сви се они куну у народ, а народ све њих куне.

Бусају се у кокошија прса да живе за добро народа, а предобро живе од народа. Како и не би кад огулише кору народу?

Нико се не заклиње на вјерност, истинитост, часност као лажови, лопови и политичари.

Драги и весели политичари, овог народа гробари, срећан вам ваш дан, 1 април који се код вас понавља 365 пута у години.

Тешко нама с вама!

Петар Милатовић Острошки: У памет се народе!

Свакодневно смо свједоци да нам кукавице најгоре о јунаштву малоумно говоре, да нам лопови блебећу о поштењу, курве о моралу, ругобе о љепоти, садисти о милосрђу, злочинци о хуманизму, силеџије о миротворству.

Дочекали су наши умни јуначки велики и високо морални преци да им неодговорно суде неки: малоумни, кукавички, најмањи и неморални синови, унуци и праунуци, најприје кроз комунистичку идеологију, идеолошку утопију, затим кроз разне странке и покрете.

Ко су они, освејдочени имбецили и морони?

То су синови комуниста, удбаша, батинашких полицајаца.

Њихови дједови бјеху јуначки часни Солунци, а очеви Титови волови и јунци.

Кад су титоисти повели вјерско-национални грађански рат  1991. године, баш онако како сам најављивао у својим говорима, осуђен сам 12. марта 1981. године и послије затворске казне емигрирао  29. новембра 1983. године, разрадили су стратегију под покровитељством Службе државне безбједнсти (СДБ), некадашње Удбе, а у сарадњи са страним обавјештајним   службама по бјелосветској помрчини,  трансформисана Удба омогућила је да у промијењеним условима, послије рушења Берлинског зида,  титулар власти и средстава остане у рукама ранијих комунистичких властодржаца, а управо  то потврђује неумољива и непоткупљива статистика.

Статистика недвосмислено потврђује да су се ортодоксни комунисти подијелили у двије колоне.

Једна колона су гласноговорници западних интереса и мрзитељи сопственог народа.

Друга колона су комнисти маскирани у лажне националисте који су створили неокомунистичку десницу са лажним патриотизмом.

Мирољуб Мишо Јекнић: Луд, збуњен и нормалан

Ја до данас нисам знао
Никад нико није крао

Што невине хапсе људе
Праве здраве да им суде

То је чисто, била мода
Отимати од народа

То ако је човек пито
И нудио неки мито

Није разлог да се стреца 
То су била мала дјеца

Наташа Симић: Шта је социологија?

Наташа Симић

Да ли је социологија хуманистичка или егзактна наука о друштву?
Да бисмо одговорили на ово питање морамо најпре разликовати науку о социологији и предмет социологије као науке.
Док се наука о социологији бави изучавањем онога што је опште и најважније за неки предмет, односно објашњењем спољашњих веза, она нам даје податке о  неком предмету усмеравајући нас на суштину неког проблема.
Предмет социологије као науке бави се изучавањем онога што је специфично за тај предмет, конкретно бави се изучавањем његове суштине.
Да би успели у томе морамо се обратити науци о социологији која нам пружа податке о неком предмету и даје нам логичке смернице за изналажење решења неког проблема.
Она нам помаже да боље разумемо везу односа између социологије, обичаја, традиције са већ постојећим нормама и важећим системом вредности излажући их истовремено критици сваког појединца, а она укључује стваралачку машту свакога од нас и прати подручје стварности свакодневног друштвеног живота.
Ту се најбоље осликава човекова улога у оним у оним сферама друштвеног живота које су нама људима најближе, а то су породица посао и све већа потреба за осамостаљивањем и грађењем што намеће потребу стварања одговорности што је битан предуслов човековог одрастања и сазревања.

Петар Милатовић Острошки: Политикантски сплеткарошки шибицари

Дискриминација бољег од себе  и сплеткарење око себе својствено је онима којима је једина срећа у туђој несрећи, својствено је, дакле, онима који мисле да јесу оно што нијесу и што никад не могу бити. 

Претежно су то они који су, у нашем случају, све сазнајне вриједности усвојили само кроз титоизам као понижавајући антисрбисам и антихуманизам.  

Они су далеко од христоликог погледа на свијет, дакле они се Бога не боје и пред људима  не стиде, а управо такви сада Бога често спомињу, скоро у свакој другој реченици, а до јуле Бога спомињали само кроз најсочније псовке које су постале урбане штаке духовним и моралним инвалидима! 

Жалосно је и срамотно да се управо такви данас гурају да буду „бранитељи“ Срба, а такви чувају српске виталне интересе онако као што коза чува купус, лопов ваш новац и курва образ свом мужу. 

"Купрешко посрнуће" опозиције у Српској

Да је српска тројка, оличена у СДС-у, ПДП-у и Листи за правду и ред, имала слуха и историјског достојанства тражила би одржавање састанка са представницима ХДЗ-а баш на мјесту страдања српских цивила у Старом Броду на Дрини или би инсистирала, због пијетета према невино страдалим српским жртвама, да се састанак одржи неког другог дана и на другом мјесту


Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 23. МАРТА /СРНА/ - И док је Република Српска оплакивала више од 6.000 српских цивила које су усташке формације прије 83 година брутално убиле у Старом Броду на Дрини код Вишеграда, представници опозиционе српске тројке су на дан ужаса и страдања српских цивила, у жељи да дођу ни власт у заједничким бх институцијама, одржали састанак на Купресу са представницима ХДЗ-а.

Снежана Р. Радуловић: Интервју са академиком, проф. др. др. Лидијом Пехар

СПОЗНАЈТЕ И ОДВОЈИТЕ ДОБРО ОД ЗЛА!
(ВРИЈЕМЕ ЈЕ ДА СЕ ДУША ПРОБУДИ)

     Академик (ХАЗУ), Лидија Пехар (Сарајево) има два доктората - докторат из педагогије и докторат из психологије. Ради као редовни професор УНСА (на којем је бирана у сва научно-наставна звања). И психотерапеут је. 

У три мандата је била продекан за наставу и студентска питања, а обављала је и многе друге значајне функције. Била је ментор за 12 докторских теза, 25 магистарских радова (магистара наука, а не струке) и за стотине дипломских (мастер радова). 

Члан је: Академије за науку и умјетност, Управног одбора Универзитета и дописни је члан Хрватске академије знаности и умјетности. 

До сада је објавила 100 научних радова и 15 књига. 

* Интервју бих започела информацијом да ћете у мају имати радионицу уживо у Бару о нарцисима. Можете ли рећи нешто о томе? 

ШМИТ - ИСТОРИЈСКА ГРЕШКА КОЈА ЈЕ НАМЕТНУЛА ХАОС У БиХ

Шмитов боравак у БиХ је ограничен туристичким трајањем и једног дана ће отићи из ове земље "пун евра као брод". Институција предсједника Републике Српске, Влада Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске су трајне уставне категорије, које вјечно остају са својим народом, док је Шмит пролазна и још једна грешка у историји ове земље

Пише: Милорад ГУТАЉ

ЗВОРНИК, 21. МАРТА /СРНА/ - Нијемац Кристијан Шмит, који је умислио да је високи представник, требало би, као и сваки туриста, да послије попијене кафе плати трошкове и отпутује у своју земљу, чиме би БиХ и њеним грађанима направио највећу историјску услугу.

Шмит је својим туристичким боравком у Сарајеву направио највећу уставну пометњу и нанио невиђену штету овој земљи од које се годинама неће моћи опоравити. Чак је извјесно да ће се мирно разићи, јер је својим неправно наметнутим одлукама Шмит направио БиХ немогућом.

Петар Милатовић Острошки: Предсједници, угледајте се на Александра Гргуровића, предсједника општине Даниловград

Испијајући своју свакодневну пријеподневну кафу у елитном ресторану „Централ“ у Павловграду (Даниловграду), писао сам, као и обично, али писање ми је прекинуо важан телефонски позив.
Разговор је трајао дуго. У току разговора поред мог стола наишао је предјседник општине Александар Гргуровић, напуштајући са друштвом сусједни сто.
Нисам га раније примијетио.
Пришао је мом столу, пружио руку рекавши: „Извињавам се на сметњи, добар дан професоре!“
Оваква уљудност ме најпријатније изненадила. Могао је, као и остали, знатно ниже рангирани и по положају и образовању, да прође и да се не јави, али млади и лијепо васпитани предсједник општине Александар Гргуровић показао је да је интегритет своје личности изградио на лијепом домаћем васпитању и као образован човјек најуљудније се јавио дупло старијем доказујући да образовање почива на образу. Предсједници, угледајте се на Александра Гргуровића.

Миле Ристовић: Врховни Ћаци

Између ненадлежног и безнадежног само је један корак!

На мартовске иде
Хуљу напредњака
Чувала је група
Пропалих ћака
За дневнице веће од пензије
Допало се све то Аци
Па решио да постане Ћаци
Да беџ ЋАЦИ носи
И с њим се поноси
Под прозором својим
Створио је Ћациленд
Империју смрада
Са којом се дичи
И са којом влада
Ћаци ће га бранити
Кад народ устане
И почне парада
Пинк, Хепи, Информер
Па до РТС-а
СНС и СПС партија

Петар Милатовић Острошки: Крвави гробари, народ ће вас бацити на сметлиште историје

Другови и господо, паликуће који изигравате ватрогасце, Дракуле у Заводу за трансфузију крви, ратни миротворци, миротворни ратници, криминални политичари, политички криминалци, националне штеточине, политички дилетанти, сви ви који сте ратовали за мир и јебали народ за вашу невиност, идите на сметлиште историје да вас народ ускоро не би бацио на то историјско ђубриште које сте заслужили одавно.

Ви сте неограничено зло са ограниченом интелигенцијом! 

Ви сте добровољни даваоци туђе крви коју сте дебело уновчили, што и слијепци виде са вашим вилама, јахтама, астрономским примањима док учитељи, наставници, професори и научници претурају по контејнерима, а отићи ћете на сметлиште историје јер ви сједите на вашим образима.

Ви сте устоличили најгоре и плански одстранили најбоље, јер памет, образованост и поштење незгодни су свједоци ваше глупости, неписмености и непоштења. 

Уосталом, ваша једина сврха је да се ваше празне главе попну до врха, па и преко њега, до самог Бога кога намјеравате да протјерате и да га сахраните као ваши очеви и дједови што су то радили у банатској Белој Цркви и на Капином Пољу код Никшића.

На силу сте нас убјеђивали у ваше комунистичко „братство и јединство“,  хапсили сте нас, затварали и убијали зато што смо с правом критиковали ваше комунистичко једноумље, хапсили сте нас и убијали што смо на вријеме указивали да је Устав из 1974. године школски примјер правне обмане народа и перфидна припрема за најстрашнији и најкрвавији вјерско-национални и грађански рат, па кад сте касније заиста започели тај  крвави вјерско-национални грађански рат у режији ваших спољних помагача: Великоњемачког Четвртог Рајха, Црне католичке интернационалне, масонске финансијске олигархије, позвали сте нас да ми нашим тијелима у нашој крви рушимо ваше лажно комунистичко „братство и јединство у које сте нас раније на силу зликовачки убјеђивали.

Србима забрањено самоопредјељење, а несрбима загарантовано отцјепљење!

Бацам рукавицу у лице свим српским правницима, адвокатима, судијама, политичарима. Бацам рукавицу у лице свима из два разлога.

Први је што нису поштовали принцип конситуитивних народа приликом разграђивања државе 1991. године.

Други је Гордијев чвор на Косову и Метохији  чије рјешавању сви приступају као онај љекар који здравља својих пацијената прати на тај начин што редовно ишчитава посмртне плакате на бандерама.

Отворено писмо политичарима у Србији, Републици Српској и Црној Гори: Уједiњење, а не разједињење

Државно-правно и територијално уједињење народа у Србији и Републици Српској, у првом степену, као и касније уједињење са народом у Црној Гори, у другом, и на крају државно-правно и територијално уједињење са народом Републике Српске Крајине,  која је тренутно под окупациом, у трећем степену,  ма колико се то некоме свиђало или не, историјска је неминовност, баш онако како сам предлагао у свом „Предлогу за нацрт српског националног програма“ 13. мајa 1989. године, дакле знатно прије појаве било које странке на српском говорном подручју, због чега је против мене узалуд вођен судски процес и расписана савезна полицијска потерница која је трајала десет година, све до 11. јуна 1999. године кад је потписана капитулација у Куманову, а за то вријеме сам се налазио у емиграцији јер сам 12. марта 1981. године осуђен зато што сам, отворено критикујући Устав из 1974. године, пророчки најављивао вјерско-национални и грађански рат који ће да поведу комунисти као лажни националисти код свих народа, што се касније заиста и десило, да би током тог рата, на основу одлуке Бадинтерове комисије 29. новембра 1991. године (опет фамозни 29. новембар, као онај у Јајцу, као онај у Бечу кад је умрла Марија Терерзија, симболизујући брисање свега српског на Балкану!), административне Титове републичке границе у српској крви претворене у међудржавне, а све те границе, да подсјетим, у длаку се поклапају са оним Хитлеровим границама из 1941. године.

Петар Милатовић Острошки: Без лустрације стигосмо до дисквалификације Срба

Сви смо дочекали ово што нисмо морали захваљујући љевацима на десној страни због којих народ храмље на обје ноге. ИмаЈући ово у виду неминовна је лустрација, односно уклањање из политичког и јавног живота свих комунистичких руководилаца, удбаша и удбиних доушника.
 
Увођењем вишепартијског система, наравно неокомунистичког, у разним комунистичким фракцијама, прескочена је лустрација.
 
Намјерно је прескочена како би  у промијењеним условима  титулар власти и економске моћи остао у комунистичким, односно неокомунистичким рукама. Управо ово се види послије свих избора у Србији, Републици Српској и Црној Гори.
 
У свим случајевима главни промотери робовласничког и дужничког ропства на Балкану  су управо комунистички и неокомунистички кадрови, односно партизански синови, унуци, па и праунуци.

Миле Ристовић: Ћациленд

Горди соко СНСа
Слетео је са небеса
На тераси урнебеса
Па одозго са висине
У бунилу и лудилу гледа
Панораму свога Ћациленда
Препуњеног шаторима
Ограђеног торовима
Настањеног  ћацићима
Што желе да уче
Пред шаторе  чуче и шенлуче
Док у глави и мота и снује
Ремек дело свога ума
Дал’ то види ил” му се причиња
Сам очима својим не верује

У ноћ пуну звезда
Горди соко из враниног гнезда
Посматра ћациће
Како уче и како се муче
Да “српску јебену химну” принауче
Скупио их с коца и конопца
Од зле мајке и од горег оца