Мој град
Никада срећа није била даље,
Од овог краја и овог рода,
И сунца све је мање,
И све даље је слобода.
Дух нам заспао, чами...
А туђина, гладни очњаци,
Чекају, скривени у тами...
Стрепња новог сутра,
Ваздухом таласа и тишина плаши.
Где сте синови наши?
У чији сте јарам уплетени,
Чијим парама заведени?
Овај град ћути,
Не роморе ни кише,
А суза у срцу је све више...
Језеро над градом,
Ледени је брег,
Потопљена црква,
Зар затиру нам траг?
Само понека икона плаче,
А окови, окови ропства стежу нас јаче.
А тамо негде, луткари судбине наше,
Невидљиве планове кују,
И крв нам лагано пију,
И земљу нам трују,
И тројанске коње шаљу...
Товари безвредног блага,
А умиремо земљо драга.
Теби...
Избриши свако сећање своје,Сечање на те ноћи,
Кад су ме желеле твоје очи.
И понављај себи да пијан си био...
Па ниси луд да би ме хтео,
И пољубац наш грешка је твоја...
...И...
Проклет је сат кад си ме срео...
Прокуни ме, и пљуни ме...
Баци у блато живот мој цео,
Заборави да си крај мене сео,
Заборави и име моје,
И да сам обукла нешто твоје,
И да сам збуњена била,
Заборави све...
И причај свима нека се смеју,
И причај свима како си пијан могао пасти,
У руке жене, без обзира и части.
И кажи да је ружна била...и глупа...
И година својих несвесна, слепа...
И да не треба теби та комбинација...
Реци: „Била је пијана ситуација.“.
О...Све најгоре о њој кажи,
Све најгоре о тој жени.
Мене блокирај! Немој мени...
Јер ја знам сваки јој траг,
Сваку јој сузу и страст и пад,
И јад и стид, што ударила је у Кинески зид.
И када прођу године многе,
Када нестане и твоје младости,
Сети се понекад жене,
Која је живела без радости.
Можда ће тада бити ти лепа,
Можда ти тада буде жао,
Можда те тада и туга свлада,
Због ноћи у којој ниси ништа јој дао.
Мене ће увек болети...
Та ноћ...моја тама...
А тебе ћу увек волети и бити сама.
Мрак
Ти ме увек ћути...Сакриј ме у тами где сећање бледи.
Огради ме тамо где ме неће наћи,
Ни те сенке црне што истину знају.
Зауздај све жеље вреле крви своје,
Што ме ноћас теби у поноре зове.
Баци сваку наду да ћу опет доћи,
Па попиј још једну, бар мојој самоћи.
Избриши ме, теби је то лако...
Кад слика избледи, реци мени како.
О, како су страшне ноћи нам без сна...
И те чежње наше ко потоци теку,
И сећање светло на погледе вреле.
О, страшне су нам ноћи,
Још страшније жеље.
Најава
Љубав у најави...
Љубав и није...
Недоречена у слутњи траје,
Па чежњом нестварна сја,
И време њу крије, и била је и није...
Остали су погледи сетни и писмо боје вина,
Отисак црвеног кармина, једини траг,
Да могао си бити драг...
Она је данас срећна,
С другим дечком се шета,
Твој је поглед прати...
Да ли воли?
То нећеш знати
Не
„Несрећо“,
Не заборави да су нам се очи среле,
И тај трен је живот наш цео,
И када те нови жар понесе,
Чувај моје душе део.
„Невољо“,
Сва су ми јутра без тебе сива,
Живим, а више нисам жива.
Још један дан,
Још једна ноћ без радости,
Нека дође...
У сећању очију твојих сјај,
У мојим и туга нека, а...
Нешто проклето у мени те још зове и чека.
Знам, узалуд је све,
Мене је убило моје „не“.