Абдурахман Халиловић: Афоризми

- Они што су устали против корупције сјели су на мито.
- Само су закопали ратне сјекире – ножеве нису.
- Зашто у свијету мора бити толико вјера кад једна другој не вјерује?
- Они би да дигну устанак – лакши им је од револуције.
- Капитализам као да је алергичан на творнице – редом их затвара.
- Слава му… ударила у главу.
- Велике силе свугђе у свијету изазивају рат – морају произведено наоружање некоме продат.
- Кад је народ пао у дубоко сиромаштво – на површину је испливало њихово богатство.
- Све нас у овом систему гуши – капиталисти производе цигарете, а народ пуши.
- Ово је рат… живаца.
- Дошло је до промјена… и никуд даље.
- Тек кад су размијенили мишљења, могло се сазнати које су то будале.
- Лажу на сва уста. Погледајте само колико су зинули.
-„До истине једино можете преко мене мртве“ – изјавила је лаж.
- Џаба нам у Босни и Херцеговини пирамиде кад немамо фараона.
- Види се да је завладала глад – људи масовно уписују курс за пекара.
- Ови дижу кредите пуно више него за вријеме Тите.
- Новчанику сам рекао да моје повјерење није стекао. Новац ми је сигурнији у чарапи.
- Престао сам живјети „на хљебу и води“ _ животни пут на Запад ме води.
- Можда би нам и довели воду у село да знају гђе је?
- Кад су га истјерали из средње школе – татин син се уписао на факултет.
- Они су били наш избор. А државне паре – њихов.
- Судији је зарада од намјештених утакмица купила за кућу сав намјештај.
- Нећемо штрајковати глађу док не нађемо спонзора који ће нас у то вријеме хранити.
- За сина готована тражим неку државну фотељу – може и половна.
- Више нас не воде у пропаст – сад нас гурају.
- Глумила је да је у неком свом филму.
- То је била пљачка стољећа… која је пренесена и у овај вијек.
- Толико смо сиромашни да нам је и дебела хладовина смршала.
- Народ осјећа велике промјене – могла би пасти ова власт.
- Рекао сам му „шути мајмуне“ не знајући да је он од једног политичара горила.
- Стоматолозима одговара то што народ једе хљеб са седам кора.
- „Од старе славе се не живи“ – рече млади боксер старом боксеру и… нокаутира га.
- Сваког мјесеца кад ми је плата, у кући влада слога – слажу се да ми је потроше.
- Ти си ми у крви, масноћо проклета!
- Осим за интерес особни, да ли су нам политичари и за шта друго способни!?
- Снага која кладе ваља помогла је Сизифу да догура камен до врха брда.
- Схватио је да учење, ипак није убиство – кад се наоружао знањем.
- Кад је видио да први тјеши другог – трећи није имао што рећи.
- Јест да су ми одузели ријеч, али су ми дали опомену – тако ти је то у нашем Сабору.
- Не причајте нам причу – нисмо ми ђеца која иду на спавање.
- Узалуд вам труд, свирачи. Оркестар вам је раштиман.
- Наш неписмени предсједник, за кога смо само број – ни избројати нас не зна.
- Заборављамо како нам је у прошлом мандату са њима било – не знам ко их је опет бир'о.
- Знамо ми да је чистоћа пола здравља – зато их и рибамо.
- Има ли код вас глади? Код нас су већ зинули.
- Вук је набацио нову длаку – не би ли се допао некој овци.
- Стрпљење је прелило чашу – нестрпљење своју тек пуни.
- Од сиромаха до просјака – нит је танка.
- Некад ми је био пријатељ број један – сад ми је непријатељ број два.
- „Важно је да се ми слажемо“, рекоше балвани док су их товарили на камион.
- Добро ми знамо колико нам је сати – џаба помјерате часовник.



______________________________________