Памтим
твој
топли, плишани поглед
уроњен
у мојих емоција недоглед.
Памтим
мекани додир
и
сунца смирај
са
порођеним прољећем
моје
душе трептај.
Памтим
загрљај
без ријечи
са
шаптањем срца
плиму
пјенушавих таласа
и
сјај бисерног зрнца.
Памтим
баршунасте
пољупце
спуштене
на моје трепавице
са
жељом да га неправде не угуше.
Памтим
огрнута
невидљивим успоменама
неочекивано
разочарана и рањена
од
других вољена,
а у
тебе заувијек заљубљена.
20.2.2022.
љета Господњег