Жељка Башановић Марковић: Бројаница од ћилибара

     Док је вртео међ’ дебелим прстима ситне куглице ћилибара нанизане о свилен конац, чинило се да га је то обузело сасвим.
     Остали су у глас причали сакупљени у задрузи села. Наочит је човек био. Један од оних који са мало речи увек постигне циљ.Није себи дозвољавао да изговори мисли за које касније неће јемчити, зато су га ваљда изабрали за председника.
     Данас је међутим ћутао. По изразу лица видело се да прати сваког понаособ и ту ларму због које су сви већ превише рекли.
     Све је почело када је Мирослав купио краву на пијаци у суседном селу и свима се хвалио како се добро цењкао и добрано спустио цену. Бацио је туру у кафани и све би било добро да се није испоставило да су му продали пијану Шаруљу.
     Сутрадан кад се отрезнила ником у штали није дала да је помузе. Мирослав је одмах отишао код оног сељака који му је продао.
     Овај му је признао да је краву омамио алкохолом због њене јогунасте нарави и продао.
И шта сад ја да радим?, питао се Мирослав
Ништа, напи је и ти и продај другом саветовале су му комшије.
     Тако су Шаруљу редом продавали пијану. Трезну је нико није желео, а и она се навикла на алкохол. Почињала  би некако весело да муче чим мало попије.
Како год да било састаше се данас да реше тај проблем са кравом.
Решише да је закољу и продају. Новац ће добити Драго који  је у овој игри  купи-продај, остао кратких рукава јер је био последњи у низу. Већ су сви из околних села знали за ујдурму.
Неки се нису слагали са тим решењем и настаде општа свађа
       Локални пијанци спрдали су се што заседа пољопривредна задруга око пијанства краве.
Па ми смо стално пијани рече крезуби Миле, да неће и нас да обесе међ шунке и сланине. Смејали су се пијано по цео дан у локалној кафани што је годинама радила  крај пута кроз село.
Чуо је то председник па онако узгред налетео у кафану. Чим је сео поручио шприцер,извадио бројанице из џепа и почео да их пребројава.
     Позва туру пића за локалне пијанце и седе да их посматра. Пили су са посебним жаром.
Би му досадно па одлучи да оде до кланице и види докле се стигло са транжирањем Шаруље. Кад стиже тамо месо су већ носили у сушаре па узе и он неки комад. Решио је да у својој пушници осуши неку шунку. Како запали ватру, поче да дими и пуцкета. Ватра се баш лепо распламсавала.
     Хтеде да окрене летву о коју је окачио месо и баш у том тренутку испаде му бројаница у ватру. Опсова сочно док се ћилибар грејао у ватри распале  куглице котрљале су се а конац горео.
Шаруља се није дала ни  мртва пијана, последњи пут.