Петар Милатовић: Цртица о сељачинама и букачима


   Да се разумијемо, сељак је аристократа неба на земљи. Сељак је темељ сваке државе. Његова супротност је сељачина, тетовирани букач.
   Сељаку скидам капу, а сељачини, тетовираном букачу,  пљујем у лице!
   Неопјеване сељачине, тетовирани букачи се нападно крсте, као да Бога подучавају како Бог треба Богу да се моли.
 Те примитивне сељачине и громогласни букачи највећа су срамота сваке нације.
   Такви су у стању и Богу име да промијене ако Бог не слуша њихове наредбе, или ако не испуни њихове криминалне жеље.
  И кад Бог њихове лудачке жеље игнорише примитивне сељачине и громогласни букачи  у стању су да Богу дају отказ из своје куће, да га избаце на улицу, мислећи да ће Бог постати бескућник и просјак, а не знају те  неопјеване цјепанице да Бог има много, баш много кућа, има их у срцу сваког вјерника.
   Сити смо професионалних, али лажних патриота, а у ствари освједочених идиота. Те неопјеване сељачине и громогласни тетовирани букачи некад бјеху већи титоитси од самог Тита, а данас су већи Срби од Светог Саве, већи католици од Папе, већи муслимани од Алаха, већи Хрвати од Анта Павелића и Анта Старчевића, већи Црногорци од Седуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, све су само нијесу људи те људске негације и стварне ништарије, та стокупљевина с коца и конопца од зле мајке и горега оца... Данас такви сваку државу претварају у државу страву!

...