Стојиш испред
мене и гледам твоју косу;
Дугу и бујну косу, боје кестена и храста.
Поглед са ње не скидам у свом заносу,
Радујући јој се, као пролећу прва ласта!
Њени мириси ме више не воде у беспућа.
Неуморна душа јој већ сада у загрљај хрли.
У својим намерама је постала свемогућа,
Јер не престаје страствено да воли и да грли!
Такву косу мрсим и непрекидно љубим.
Под овим прстима је као најфинији дамаст.
Желећи да усне на њу што више приљубим,
Овај трен краси најлепших боја контраст!
Дугу и бујну косу, боје кестена и храста.
Поглед са ње не скидам у свом заносу,
Радујући јој се, као пролећу прва ласта!
Њени мириси ме више не воде у беспућа.
Неуморна душа јој већ сада у загрљај хрли.
У својим намерама је постала свемогућа,
Јер не престаје страствено да воли и да грли!
Такву косу мрсим и непрекидно љубим.
Под овим прстима је као најфинији дамаст.
Желећи да усне на њу што више приљубим,
Овај трен краси најлепших боја контраст!
БЕЛЕШКА О
АУТОРУ
Завршио основну школу у Владимировцу, средњу економску школу у Алибунару,
Учитељски факултет и Факултет за инжењерски
менаџмент у Београду.
До сада објавио
једну збирку песама – “Гладни човека”, а ускоро ће објавити и другу. Тренутно пише
књигу кратких прича.
Члан је Свесловенског књижевног друштва, као и
Међународног удружења књижевника и умјетника “Горски видици”.
Тренутно живи и ради на месту професора математике и информатике у основној школи у Владимировцу (код Панчева).
Тренутно живи и ради на месту професора математике и информатике у основној школи у Владимировцу (код Панчева).