Милан Влајковић: Мој менаџер

            Бити  против, у једној димензији и  к о н т р а, значи да си мудар да схватиш којим се начином и средством, и најбоље, може бити на дуже ( и врло дуге) стазе и цењен.
           Замисли само био си за . Како је то глупо, и бесмислено. Када си био  за, изгубио си сваки друштвени значај, себе лишио моћи. Коме си такав интересантан? Ко ће с тобом да се бави, о теби прича, пише, омогући да си у медијима.?
           Има ли лепшег начина да се дође до личне друштвене афирмације и промоције него када си – против , у једној димензији и  контра нечему, поготову и свачему.. и  свима. Тада си главни, примећен. Тада будеш и звезда. Само од тебе таквог нешто зависи. О теби се причају приче. Ти си био против-то другима значи,  ти се разумеш. За за гласају само они који не разумеју ствари.
            Имам таквог менџера. О  њему бих. Он је прави, златни примерак значаја  моћи, добијеним на против, и  свуда, и када треба, и када не треба, о.....( која је то ситуација када не треба.). И вероватно је зато дотле догурао.
             Он је,дакле, увек  против свима....и себи....само ако треба..... Кад се заузимају ставови, он прво сачека. Па ако су сви против он је за, ако су сви за он је против.Он зна да је важно да си само контра свима. И никако другачије.
              Да ли има мој менаџер проблем у предметном смислу  – дилема је вештачка и само моја, и теоретска. Када се у колективу делимо на који су за и оне против, он нема дилему како да се изјасни - јер он је против свих. Он заправо зна  како да буде истог момента и на једном месту против свих, како оних који су за, а тако и против оних који су против.
                Он за то има решење – на основу сопствених златних правила ( и подправила)..
                Прво његово златно правило каже.  Када имаш масу испред себе  не ризикуј и не тражи изјашњавање. Зашто да ризикујеш кад унапред знаш да људе са којима живиш  не можеш да повежеш заједничким ставом и интересом, да кад их окупиш имаш их одмах по половину који су за и који су против.
               Друго златно правило гласи. Ако су људи окупљени око тебе а не можеш да избегнеш  изјашњавање у предметном смислу, да ли су  за или  против, посвађај их ( могуће да мог менаџера  зато  зову Велики скандал  мајстор) када  ћеш им  и објаснити да они и који разумеју заправо не разумеју ствар а онима који не разумеју  опет објасни да не разумеју.
                Имаш у овом смислу и подправило ( каже његово искуство) - уместо изјашњавања одржи има предавање. Направи експозе и стави до знања да си само ти битан, главни,  толико главни  и битан да од тебе све а од њих ама баш ништа не зависи.
                ( Ту сад, преки неки дан, неко рече – да смо Индијанци а наш менаџер поглавица, извесно би имао име ЈАПАЈАЈАЦ  ЕКСПОЗИТО).
                Захваљујући овим сопственим златним правилима, и подправилу , мој менаџер је оно што јесте - успешан менаџер. Јер опет да кажем, мој менаџер је заиста ретка особа која има суштинску способност да разуме ствар не само када је други могу односно не могу,  односно не  морају,  разумети већ и онда када је разумеју да им објасни да не размеју.
                 И то је прави рецепт за право менаџерство и база на којој  почива апсолутна моћ мог менаџера...како се против, увек, свуда  и на сваком месту, може ићи даље и пењати по друштеној лествици.. И којим  се он пењао.
                  И зато се ја дивим свом менаџеру, и увек сам против њега.