Сојан Шашић: Поема о логору Јасеновац

Ево скоро, и вијек ће проћи,
Јасеновац нам све тежи и тежи, 
јер у њему ни криви ни дужни, 
много српских мученика лежи. 

Усташе су основале логор,
у Циглани на обали Саве, 
припремили Србима смакнуће, 
у логору ужаса и страве. 

Са свих страна народ доведоше,
са тортуром ускоро почеше, 
јер су хтјели цијелом српском роду, 
ускратити живот и слободу. 

Од почетка па до краја рата, 
усташама задаћа задата, 
геноцидом уништити Србе, 
убијати, вјешати о врбе. 

Наређење из Загреба стигло, 
све усташе на ноге је дигло, 
сад Павелић из Загреба прати, 
шта то раде усташки џелати. 

Сваки од њих усташа без муке, 
злочиначке окрвари руке, 
тад почеше усташки монструми, 
вршит' покољ у Градинској шуми, 
хватили се маљева и каме,
и за часак напунише јаме. 
Свуд около јауци и крици, 
поцрвени Сава сва од крви, 
усташе се надмећу у клању, 
ко ће више, ко ће бити први. 

Све дилеме у рату ријешене, 
али не и патње српског рода, 
док лешеве српских мученика, 
носи мутна, хладна, Сава вода.

И док на  хиљаде лешева носи, 
та крвава уклета Сава, 
стотине хиљада мученика, 
у Градини вјечним сном спава. 

Сваког минута  у усташком логору, 
неко од бола јеца, 
те од усташке каме скончаше, 
жене, старци, и мала дјеца.

Док усташке старјешине, 
пуштају музику да свира, 
њихови џелати заиграше, 
усташко коло вампира. 

Док логором јаук се разлијеже, 
дијете мајку око струка стеже, 
кад за клање дијете на ред дође, 
он пркосно мајку осоколи:
„Не тугуј, мајко, ништа ме не боли!“ 

Ој, усташка кољачака  дружино, 
што ти џаба окрвари руке,
Вукашин ти јунаштво показа, 
све јуначки издржао муке,
и поруке пркосно послао:
„Само ти синко, ради свој посао!“

Закукала сиња кукавица, 
гадећи се усташких убица, 
у Градини увенула трава,
испод које невин народ спава. 

У логору само вјетар пјева, 
пјева пјесму још недопјевају,
пјесму туге, а и пјесму бола, 
о злочину што је починила, 
та усташка, монструозна школа.

Ој, херојски, српски, мртви граде, 
многи знаше шта усташе раде, 
твоје нису проживјели муке,
нити чули вриске и јауке. 

Усташке ти фашистичке руке, 
додијелише Исусове муке, 
српски народ заборавит' неће, 
ко му даде Христово распеће.





____________________________________________