У свету железница неке ствари су логично постављене и нису за дискусију.
Тачно се зна шта је пруга уског, а шта нормалног колосека, као и што се зна шта су брзе пруге, тачно се зна ко и како њима
иде, композиције....вагони....локомотиве.
Но остаје отвореним и питање да ли постоје, да будемо крајње прецизни,
локомотиве које функционишу ( возе) без вагона, соло? И ван шина чак. И одмах одговор – постоји и
једно и друго и зато тај случај, претварање логике у нелогику(?) заслужује
пажњу и предметни случај, ову хронику.
И ето портрета једне сасвим конкретне локомотиве.
Дакле, ради се
и активној локомотиви, која вози, вози....и која има употребну дозволу...која је
релативно скоро грађена и превасходно
због тога са употребном дозволом. Њен доживљај о тој околности је међутим доста
нијансиран. А нијансиран је због њене феноменалне способности за употребност.
Иако солидних година, са напором одржавана, са силним трудом да буде господствена
– испод фасаде је различитих кварова, ретко када у Депоу где би се евентуално
извршио по операцији силних кретања, ремонт.
Не знамо поуздано
да ли су на њој уграђени сви неопходни делови за нормално функционисање,
посебно они мерни, али то она, додуше ретко где и ретко кад успешно
надокнађује, кроз операцију која се у стручном свету железница назива –
едукације. Кроз брдо едукација да будемо прецизни, која околност констатно
захтева да буде контролисана и забележена , секретарски чак – јер је тога толико
тога истовремено да су велике шансе да за исту ствар, едукацију, наша
Локомотива иде више пута чак и код истих
едукатора. Али оно што је суштина свега
тога, едукација је у преобиљу и наша Локомотива граби, граби..... тј. Вози, вози.. Зна наша Локомотива
и да забрља: имала је, и има проблем типа: када да укључи кочнице, када да
притисне и дода или смањи гас, да брзину прилагоди терену, улагани у кривини па ову избегне, да не зна
где су кочниоце односно границе, да реагује на знаке упозорења,опасности, обавештења...
Наша Локомотива стално
као да се труди(ла) да избегне ( процењујући да нису дорасли њеној моћи и
вештини они који дају упозорења)да нико не буде поред ње, све са циљем да не чује: збери
се, уреди,одабери праву трасу, одреди циљ, смањи брзину, иди само својом
пругом, смањи број полазака ,обрати пажњу на сигнализацију, дај приоритете, и тако редом. Зато није било ни тог ауторитета
који би рекао а она саслушала : имаш санкцију, искључићуте уз саобраћаја Али, наша Локомотива
не обазире се на опомене, задржава упорно своје навике : ја сам овако навикла,
тако ће да буде, уз све ризике ( Боже, које ризике?) наставља по старом.
Но она и поред свих
тих и таквих чинилаца окружења ( не треба заборавити при том и сам врх
Железнице),срчано, бодро, храбро, скоро јуначки јури, јури, воли да иде напред
и само напред, крчи путеве и открива нове хроризонте..( не знамо да ли иза ових хоризоната има ичега, осим пројеката – то смо дужни
читаоцу ове хронике), правећи завист других локомотива, као превасходним
својим ривалкама. А оне, тј друге локомотиве, конкуренција да будемо крајње прецизни, када ћемо већ о детаљима, нашу предметну
Локомотиву не да не воле, напротив, али
„принуђене“да буду злураде ( лични
комплекси, помало пакосне, често иза леђа набацујући ( да баш не чује) ; не зна границе, нема увида, препотентна,
фолирант и шта све не друго. Додуше,
морамо бити поштени, јавно јој говоре
нешто друго – коначно Локомотива је то што јесте, моћна, па се од ње очекује да
нешто вуче иза себе ( партнери у пројектима) али и везе са врхом Железница нису занемарљива
ставка и овим релацијама. Зато само силом прилика морају да изговарају : ти си
феноменално лепа, ти си моћна, увек спремна, јака..а с друге стране да чујеш
свашта ама баш свашта..
И зато она тера тј граби (
вози) упорно, систематски, труди се да буде софистицирана, делује светски, да
буде забележена виђена...све само не анонимна,.
Можда ће неко питати хроничара,
знајући логику пословања железница, где су тој Локомотиви вагони. Е ово је Локомотива која није наивна и којој нису
потребни вагони – зашто би је неко вукао напред и узбрдо, или назад, можда у
понор?...И делио колач који се обавезно добија кроз овакво пословање....? И био
сведок нечега што не прати овакво пословање ? И што, често, није пожељно знати. Све наведено и под знаком
питања је она суштинска околност која даје логику пословања ове Локомотиве и доприноси да она
буде без пратећег багажа, тј вагона.
И тако и данас, и десетак година како се пише
хроника о њој, ова наша Локомотива склизнула са свих шина, граби, граби, граби.
Додуше враћа се у станицу да исконтролише актуелне пројекте и види дали су нови на видику,......И само тада, и зато и тако враћа се у станицу, депо, међу
вагоне чак, очекујући само једну додатну
добит- да у њима, као у огледалу види свој лик и свој успех.
И у том огледалу она је све
лепша, све моћнија и граби, граби, пардон вози....соло....без вагона.......ван шина. И
служи као јединсттвен примерак успешности и моћи у свету железница, све док је неко
не разоткрије и схвати да је она само један жесток фолирант. .
