ЗАПИСАНИ У ВРЕМЕНУ
Речи
Које си изговорио
Само су ндео тренутка
Ниједан тренутак
Не могу
Зауставити у времену
Али речи остају
Вечне
Непролазне
Одзвањају
Ходницима моје душе
Када то пожелим.
Оголила сам
Све моје тишине
И пустила твоје речи
Да ме грле
До најскривенијих простора
Мене
Тамо где сам већ
Сама и заборавила
Да постојим.
Мисли нам се преплићу
У чудесној игри
Додира
Без загрљаја
Без тела
Савршени у давању
До несавршености
И назад.
Врховима прстију Дотичемо бол Најнежније
Само тако
Нам се дају Загрљаји душа.
Ту си
У мени
Течеш мојим венама
Као најлуђа река
Као расхуктало море
Као мирно језеро
Кроз дивље пределе
Мене
Затворене телом.
Не бежим
Остављам речи
Које буде
Сва моја ћутања
Мисли
Које буде
Све страсти
Расуте
Иза зидова страха Чекања
Чежње...
Изговорене речи Прожимају
Сваку нит
Сваки делић делића
Мог постојања
Руше ме
И граде
Изнова и изнова
И заувек...
Рађам се
И умирем
Да бих се опет родила
Још ближе
Теби
Да сам скоро ти.
Негде записани
У времену
По којем балансирамо
Тражећи се
И налазећи
У право или погресно
Време
Прави или погрешни Трајемо
За вечност
Или трен
Који пролази
МОГУ ЈА ТО
Не могу да те имам
А да те немам
Да те дишем
Да не могу без тебе
А морам
Док те грлим небом
И тишином заласка сунца
И док поглед натапам
Тобом
Мислима Напукнутим
Без целине
Без сутра
Прекини ланце! Вриште гласови
Најдубље дубине
Мене
Можеш ти то Умеш ти то!
Прстима расплићем Мисли
Замршене Тугом
У ноћима
Које су постале дани.
У данима
Који су остали дани
А постали
Затвор
Илузијама Надама
Да не побегну.
И опет вришти глас
Из најдубље дубине
Кад зароним у њу
Кад дишем љубав
На кожи која не крије додире
Где распукле чежње
Заувек умиру.
Можеш ти то Умеш ти то!
Огрнута сунчевом светлошћу
У заласку
Где умире дан
А светлост душе
Обасја сваку моју ноћ Небеском прашином
Затрпавам пустиње
Љубави.
Гасим све фатаморгане
Које на тебе сличе.
Име сам ти закопала
Тамо где га више не могу наћи.
Очи сам ти небу поклонила
Кад подигнем поглед
Да те има
Бар мало..
Не могу да те немам
А да те има свуда .
Док вриште гласови
Из најдубље
Дубине
Мене..
Можеш ти то Умеш ти то!
НЕ ПИТАМ ЗАШТО
Како да загрлим моју бол
Како да је утешим
У ноћи где се крију звезде
На небеским границама погледа
Са празним очима без њих
Као да се угасило небо
Ја не знам …зашто?
Како да загрлим моје срце
Како да га смирим
У ноћи где се гасе неба
А рађају истине
Која је моја?
Слепа сам док ти додирујем
лице прстима у мислима
без додира...
Све твоје видим
Све твоје живим
У ноћи где нема звезда
А све су у мени
Да сијам вечност
Да сијам тебе?
Трепери твоје име
Из мене
Обасјава пространства
Небеска
Земљана
У дугиним бојама Бола
Које не могу да утешим
Али морам да их живим
А да не питам ..зашто?
У срцу које не могу да загрлим
Док га сече оштрица
Истине неке
Неизречене
Слутим је..
Сломљено срце
које не могу да загрлим
али морам да преживим
А да не питам …зашто?
БЕЛЕШКА О АУТОРУ
у Приштини. Међу првим незваничним избеглицама седамдесетих година.
Основну и средњу школу је завршила у Куршумлији.
Студирала је светску књижевност на Филозофском факултету у Приштини.
Једна од избрисаних из града рођења, крштена у цркви које више нема,
спаљене… Завршила је Педагошку академију у Марибору.
У периоду 1983–1989. била је члан и радила је у Модно обликовалној скупини
у Словенији. И у Словенији избрисана ратних деведесетих.
Говори пет језика.
Прву књижевну награду добила је у четвртом разреду основне школе.
Била је члан Књижевне комуне у Куршумлији и носилац песничке штафете,
победом на такмичењу поезије у Трстенику 1980–1981.
Од једанаесте године певала је у школском хору, једно време и у хору
Дивне Љубојевић у Београду и у хору грчке и српске православне цркве у
Немачкој.
Тренутно уз помоћ пијаниста Ирине Давидове из Грузије и сина Леонидаса
Тихомира Теодоропулоса, преводиоца Мариам Турасхвили, а у сарадњи са
музичаром и музичким продуцентом Ралфом Молером из Немачке обрађује
и пева српске и грузијске духовне песме. Бави се примењеном уметношћу.
Ручне радове оплемењује кристалима, сатеном, плишом и ствара ексклузивне
комаде извучене из заборава, из српске традиције, бакине шкриње... И све то уз
помоћ руку неколико дивних женица топличког краја.
Живела је у Београду. Креирала и дала душу многим успешним
угоститељским објектима. Тренутно води један такав у Немачкој, где и живи.
Или живи у Београду душом (како она каже), а ради у Немачкој.
Прву збирку песама, За посебне људе, објавила 2021. Године