НА КАМЕНОЈ КЛУПИ
На каменој клупи испред куће сједим
гледам ка пољу, мислима бродим.
Магличасто у даљини, а сјећања јасна.
Стопиле се три боје,
планине, небо и поље.
Мајка кроз уздах намјешта мараму
И рече...
иди сине, благосиљам те
Иди у свјет, иди у град,
дођи понекад.
Не заборави мајку и оца
И ово плодно поље и своју родну кућу стару.
Не заборави сине, два пута у години
од поља постајало је језеро
тако и људе мијењало.
Зими у лађи рибари
Љети у пољу сточари и ратари,
Требишњици понорници и природи се прилагођавали.
Под вјетром погнути, пред свецима понизни
пред прецима скрушени и хришћански праштали.
Не заборави сине, кад одеш у велики свјет
пољичку ћуприју и бистре воде Требишњице
поповске гаовице, црквицу малу и
у џепу бројаницу.
Пругу и Ћира, нашу везу с тобом
кад у свјет будеш одлазио
сретан и тужан, све заједно, истодобно.
У бијелој кошуљи под старим дријеном
стоји отац и кнез села Пољице
строге ријечи збори:
„Памет у главу и све са опрезом
нек ти буде чисто и праведно лице“.
Оста иза тебе Попово поље широко и плодно
Нек те води наша мудрост и понос,
не бој се живота, пригрли га
као што тебе грли мајка Херцеговка.
Хајде сине, иди, иди у свјет
Нек отац поносно спомиње ти име.
Дођи некад, дођи кад можеш
да те жељно слушамо шта имаш да нам кажеш.
А мајка ће чекат са поповским колачем,
топлим пријеснацом и пројом
и раштана пуним лонцем.
Уздах још један, сјећања навиру
камена кућа и камена клупа
низ Попово поље поглед одлута.
Изроних из мора сјећања
Топлина гласа, мајке и оца у мислима досегнута.
На каменој клупи испред куће сједим...
Одрина је родила....
Идем огањ да наложим,
топлота ватре би сад годила.
Сјећања, наталожене сузе, из срца ослободила.
Одох прво цвјеће мајци и оцу однијети
знам да ће се тамо горе благо насмијешити
а моје груди милошћу напунити.
КОД ФОНТАНЕ ЧЕТИРИ ЛАВА
Чекат ћу текод фонтане Четири лава
У једном заустављеном трену
Између времена које тече
Између дубине мора и ширине космоса
Између свега што се креће.
Доћи ћеш са лиром својом
И са цвјетним вјенцем у расплетеној коси
Са љубичицама у очима
И бијелом хаљином у свјежој роси.
Тебе Сапфе која пишеш стихове безвремене
Чекат ћу те да ми причаш како си писала своје пјесме.
Можда у временским кочијама
Донесеш и перо којим пишеш и
Да ти кажем Сапфе,
поред фонтане Четири лава
Да је Грчка мала и оно вријеме
за твоје ријечи златом извезене.
Зато данас пишем док чекам те Сапфе
У стихове пјесника и данас стижеш
Док свјетлост у вријеме урезује твоје стихове.
Чекам те у Сремским Карловцима,
код фонтане Четири лава
Док свјет у дубоком санку мирно спава.
Чекам те Сапфе!
ПЈЕСМА ЖЕНИ
Кад је жена оно што јесте
и успије бити
оно што у дубини своје душе сније
да заблиста невином љепотом невјесте.
Тад ће ријеке својим током смјешак насликати,
меки шапат на раме прислонити
глас у топло обојити, додир осјећајем натопити
и корак над травом лебђети.
Све ће бити као на платну једном
травка мека и звјезда далека
боје се прелијевати
сви звуци једну симфонију стварати.
Кад жена напише тапије и
њежност њена, до свих доспије
росну пчелу нектаром напије...
Тад ће доброта да је обавије
њена њежност јутро да умије и
у миру отвара капије, тад ће
водом бистром, нада, свијет да напије.
ПЉУСАК
Не, ја не плачем
То само јак пљусак је
И киша низ лице клизи
То ти се само чини.
Чујеш грмљавину
Што тутњи у даљини
Не, то није гласно лупање мога срца
грање се од вјетра ломи
Не, нису то моји дланови знојни.
И ако видиш да су ми очи уплакане
Не, то само одсјај језера у њима се цакли
И ако ми је лице данас без радосног сјаја
То је само од тешког времена
И погледа одлуталог до тамног бескраја.
Не, ја не плачем
То ти се само чини.
Кажем ти,
гледај у моју пркосно подигнуту браду
У валовиту спуштену косу
Низ леђа равна и рамена усправна
И гледај у поносан ход, у моје бистро чело
Јер не дам!
Не дам сузи да крене.
Јака сам и сутра бит ћу још јача.
Данас само јак пљусак је...
Јер ја не плачем.
БИЉЕШКА О АУТОРУ
Сузана Љепава, дипломирани економиста у привреди туризма и лиценцирани туристички водич, рођена у Требињу. Издала је двије самосталне збирке поезије под називом „Суза жене“ 2020. године и „Шошана - пјесме“ 2021. године.
Пјесме су јој објављиване у међународним заједничким збиркама. Њена поезија се може прочитати на порталу за културу, књижевност и друштвене теме под називом „Авлија“ из Црне Горе, у часопису “ Срп“ из Републике Српске као и у часопису „Крило“ из Крагујевца у Србији, Глас Требиња...
Удата је и мајка два сина Петра и Николе. Живи и ради у Требињу.
 |
Сузана Љепава________________________________________________ |
