Ђорђе Секулић: Цврчак и мрав

Обожавам стару басну
о цврчку и мраву,
читао сам је безброј пута,
сваки пут је радња иста.

Разумем поруку јасну,
мрав је вредан и радан
а цврчак хедониста.

Мрав сваки дан плодове скупља
да зими не буде гладан,
цврчак свира и слаже риме.

Ту ми прича постане шупља,
у њој са доласком зиме
северац хладан почне да завија.

Цврчак остане сиромах, јадан,
заробљен у својој суровој збиљи
на хладном ветру зебе.

Код мрава у топлој шпиљи
увек се нешто лепо крчка,
тада моја симпатија
пређе на страну цврчка,
можда у њему препознах себе.