Шта нам то људи раде
Да не видимо никакав свет више
Јер све што је било лепо
У људима је остало само трагање
А гђе да данас сви бјежимо
Јер немамо свог постојања
А још нас боле старе успомене
Ни свесни данас више нисмо
Да смисао живота је надање
А сва наша дела и речи
Претварају се само безиспешно
У колпритни нит
Трагом постојања и цртице наше
Нисмо ништа пронашли више у себи
Осим да плачљиви постанемо
Када наша љубав бледи
С временом постојања
Јер све што је лепо, кратко траје
Љубав гради све успомене наше
Само питање је времена овога
Када ћемо и даље схватити
Да љубав мора увек
Да победи свако зло
Није све тако црно као што нам се пише
Љубав је смисао живота нашега
Само не схватамо то олако
Јер имати себе данас је добра ствар
А друге занемарити је одлично
И како живот да буде опостојан
Када лепша страна света је управо ту
Смисао живота је волети све око себе
А не да љубав мржњом кријемо
Јер време је новац данас
А осећања су предмет
Исмијавања.