Драгана Симић: Помамио умове ерекцијама

НОВИ БОГОВИ 

Чујеш ли Фалусе набрекле у
Пиштању Аулоса и блуда?
Играш ли плес бахати
Дубоко у шуми чуда?
 
Правда Диониса-
Обманом тела усхитом страсти.
Помамио умове ерекцијама
У име живота, у име власти.
 
Менаде у трансу-
Оргијају уздаси кроз капије града.
Пород је безнађа и смрада,
Мајке што плод свој раскомада.
 
 
*    *   *
Буђење Пана-
Битком старе и нове ере.
Колективни страх утерује у кости,
Именом нације, култа или вере.
 
Нови Богови-
Са одразом старих и горих на пре.
Контролишу живот сам
Рађање, умирање, живљење –
 

*    *   *
Играш ли уз мекоћу звука
Фруле сировог
Бога Пана?
 
Живиш ли причу Дриопе,
Што страхом беше
Ућуткана?
(Из збирке поезије : Њу ејџ прогрес)

 

КОРАЦИ СТРАНАЦА

Борови милују жегу,
Ветрови мисли разносе,
Ловћеном клизе
Отопљени снегови.
 
Оријен и Луштице
Сљубљени крију Превлаку.
 
Магли се, растрзана.
 
Миловала сам буру
Једра заталасана,
Шумицу у Жупи,
Обале њене запљуснуте
Запењеним Јадраном.
 
Острво Цвијећа још увек
Дивље цва,
По њему змије царују.
 
Изнад, орао је летео надмено.
 
Градским парком дишу
Стабла разграната,
Обојених  светова.
Листају у њима сузе,
Помрлих морнара.
 
Крила исечених,
орао гега се Пинама.
 
Газе га кораци странаца.
 
Јун 2017. године, Тиват
(Из збирке поезије : Њу ејџ прогрес)