О ти звездо блистава, звездице бајна
у чаробном праху обитава тајна.
Ти припадаш небу, небо тебе спаја,
Царује у теби за ким душа жуди,
за ким срце куца, за ким глава луди.
Но си мудра звездо, главобоље правиш
зар ти лакше није истину да ставиш?
О чему се ради и шта је по среди,
а не овако, мука, ништа не вреди!
Болује ми срце, болујем и сама,
ориће се песма, ориће галама!
Зар баш због љубави, зар баш звездо драга?
Сјаја твога нема, нестао без трага.
Бар ми реци, откриј због чега ћутиш,
ја све урадићу, зар то не слутиш?