бескрајно си пријатна,
исијаваш из дивних душа
као јутра прољетна.
Умотаваш ране и ожиљке
мекоћом њежног тоналитета,
као када лептир додирује пупољке
шаренилом боја цвијетног сонета.
Прекриваш мекоћом разумијевања
душу након животних превирања,
пружајући изворску воду отријежњења
од свих заблуда и понижења.
Благости
неочекивано ми поклоњена
можда заслугом честитих предака
или неким добрим дјелом мог животног кретања
осјећам тренутке емотивног испуњења.
11. априла 2022. љета Господњег