ИЗЛАЗИШ
МИ ИЗ РЕБРА
Из сваке поре и пете
Кујем те од чистог сребра
Ниси са ове планете
Излазиш из мојих снова
Из тмине поспане главе
Док пада суза нова
Постајеш дио јаве
Излазиш из таме ума
Прашине давне и меке
Нит стида нити разума
Већ само слутње далеке
Излазиш из тешке боре
Сумњама к'о концем ткан
Са тобом локва је море
А вјечност тек један дан
МИРИШЕШ НА КИШУ
Миришеш на кишуНа немир, бол и сузе
И читав бескрајни свемир
Што срцу уздах узе
Миришеш на птице
Летове, падове
Пусте улице
Све туђе градове
Миришеш на слутњу
Окрутну, препуну страве
На чемер, презир и љутњу
Између сна и јаве
Миришеш на тугу
Док с вјетром, сад корача
И ону суморну пругу
Што води стазама плача
Тамара
Драгић рођена је у Бања Луци 1987. године. Прву збирку поезије ,, САМ У
ГОМИЛИ"објављује у децембру 2016. године. Роман ,, БОЖИЋИ У ВРЕМЕНУ"
објављује у септембру 2020.године . Збирка хаику поезије у припреми. Објављивана
јој је и поезија за дјецу. Пише и књижевнерецензије. Лекторише поезију. Спољњи
је сарадник Народне и универзитетске библиотекекњижевнихпромоција. Добитница је
више књижевних награда и признања, а радови су јој заступљени у антологијама,
зборницима, часописима и књигама.
