Давно је упловила у моју младост, а ја не
примјећујући сакривено лане на бодљивим оштрицама живота претрчавам кошаркашки терен
мислећи само о кошевима.
Подигоше се изненада таласи и отворише
испред нашег погледа разне обале..... а хриди....горостасне и тешке за
мимоилажење....
Двије
обале и разна искушења...
На једној обали два бијела лабуда испунише
и украсише живот са истим осмијехом и погледом, на другој музика и листови
хартије написани у самоћи, ублажише немирно море превисоких таласа. Два животна путовања са
много сличности на разбацаним нотама и одлучним виолинским кључем, који смирује
повисилице, а подиже снизилице урањајући у симфонију, која чека диригента срца
и животни ослонац.
Оштре црте лица исијавају несаломљив
карактер са сигурним летом између пјенастих облака. И један поглед, који
ријетке душе примјете, поглед, који сакрива двије жеље наслоњене на мирисна
острва надања и чистоће плаветнила дубине мора.
Просипам ријечи запјенушане искреношћу,
нескривеним дивљењем и поносом. Плаветнило емоција, наде,
жеља, таласа и карактера.
Њено плаветнило.
(
ЊЕЖНО, 3. Издање, Бесједа, Бања Лука, 2022)