Твоје су очи биле као јантар у сумрак,
а кожа потамнела, мирисала на дуван,
још увек твоју табакеру милујем
на ивици кревета, док пијем коњак
а коњак пијем од кад сам с тобом
проводила вечери и слушала о мору
твом умилном егзекутору,
што те заводио и убијао својим лудилом
у зимске вечери у ко зна којој земљи
док си на броду бројио дане
и месеце, док не пристане
у некој луци, пазеци да се не поквари
да га не опљачкају гусари
да га не разбију таласи
да машинерију не раскваси
неки страшни вртлог и његове "чари"
али то су сада само драга сећања
ја сам сада жена вољена
ја сам сада удата дама
која свог човека воли и сања
која га прати на свим путовањима
која га тетоши и која му угађа
која се никада, јер нема разлога, не свађа
и тако ће бити у свим животним дешавањима.
* * *
Опет Ће моје босе ноге газити
на обали пешчану прашину
која милује стопала,
и кад се море увече смири слушаћу тишину
која обузима сва моја чула,
и која чини да осећам милину
и седећу дуго на обали,
море ће по мени остављати трагове соли
а ја ћу гледати залазак сунца,
чамце у даљини, пуштати своје боли
да их однесе море, да их одува ветар,
да ни једна рана више не боли
доста је било надања и плакања,
ја сам сада лепа празна шкољка
која шушти кад на њу прислониш ухо,
јер се огласи свака њена бољка
али из даљине, јер сам их све отпустила,
ја сам станарка морска
коју је море избацило
и коју ће ујутру покупити деца на плажи
како је лепо кад не осећаш ништа,
само ти море душу блажи
укопаћу се дубље у песак
да ме неко случајно не нагази
кад крене у ноћну шетњу
да ме случајно не повреди.
јер ја сам сада она
која себе мора да пази и поштеди
удараца, увреда,
јер ја сам она чија је сада победа.