Када паднеш,
подигни се
и обриши то твоје лепо лице.
Ниси пала,
јер си то желела.
Ниси пала,
јер то волиш.
Ниси пала,
јер тако желе твоји вољени.
Пала си,
јер те спотичу.
Пала си,
јер неки те не желе јаку.
Канула си сузу,
јер често тражиш кривца у себи.
Клонула си,
јер на трен су ти се срушили снови, амбиције.
И зато,
после пада, буди
усправна, попут брезе,
лековита, попут жалфије,
лепа, попут најлепше руже у врту,
сјајна, као звезда Даница.
Нека ти пад,
оснажи дух и амбиције.
Нека те пад
подстакне да будеш још бољи човек, јер
Неко падне и устане још јачи и снажнији!
Неко остане да се ваља у блату,
никада не уставши,
не подигнувши се,
са погледом према оној прашњавој земљи,
чија су зрнца на моменат прекрили
твоје лепо и невино лице,
док ће њихово упрљано прекривати цео век.
И запамти,
Када паднеш,
подигни се
и обриши то твоје лепо лице.