Радују ме јунске кише од свега највише,
Кад се мокар вратим кући,
Мислим од радости срце ће ми пући.
Радује ме свежина након летњих киша,
Када све се освежи и
Када угледам мачку која лови миша.
Срећан сам због малих ствари,
Јер сам и сам мали уствари.
Шта је један живот наспрам васионе
И један човек, кад нас има на милионе?
Срећан сам што сам само неко
Од несреће и туге далеко.
Неко ко се зарекао не да ће бити нешто,
Већ да ће бити људско биће.
То нам је данас највеће откриће!