ХЕЈ, ГРЕШНИЦИ
Може ли се изаћи из вртлога страсти?
У том пропадању, мисли ли се на част?
Или се у томе проналази само сласт?
У данашње време све је постало много јасније.
А тела?
Мисли ли се на њихову вредност?
Зар смо толико постали безобразни и безвредни
да се због тренутак сласти не запитамо ниједном
шта заправо предајемо том неком...
Него, мисли ли се тада на част, грешници моји?
ВОЛИМ ТЕ, ВОЛИМ, ВОЛИМ
Не дам те из срца.
У мору суза, за тобом још увек грцам.
Отргао си се контроли.
Мали мој, волим те, волим, волим!
Желим да те нежно милујем,
желим да те уснама додирујем.
Желим те на својим грудима,
верујем небеским чудима!
Ове ноћи губим достојанство.
Стидно Вас позивам у моје снове,
Ваше височанство.
Понизно молим за незаборавно вече.
Нека све тече, нека све тече...
Дрхтај тела да ме пробуди и цик зоре
оно мора бити твоје!
Ах... волим те, волим, волим....