МЕЛОДИЈА НЕУЗВРАЋЕНЕ ЉУБАВИ
Звук виолине продире до највеће дубине моје душе,
кроз зидине које сам издигла због тебе.
Мојим телом одзвања сваки сетан тон.
Улазиш сигурно, самоуверено и струнама покиданим стижеш до мог срца.
Оно куца... за тобом и даље куца.
Чујеш ли те ноте?
Ноте пуне чежње и надања.
Узвраћаш ми мелодијом неузвраћене љубави.
ЧУВАЈ МЕ
Нисам трава по којој се гази,
већ сам цвет о којем се пази.
Нарцис сам жути.
Удахни ме и задржи у себи.
Зашто те опет заволела не бих?
Осети мој дах, мирисан, лак, ко поленов прах.
Додирни ме врховима прстију, као некад.
Буди нежан, исувише сам слаба на тебе.
По мом телу шарај и стварај нове успомене.
Ожиљци морају да нестану.
Узми ме, прибиј уз себе и љуби без предаха.
Учини да сав бол из мене ишчезне.
Препуштам ти се, по ко зна који пут.
Научи да ме имаш.
МАСКА
Увек буди ту, крај мене.
И кад сам најгора, само буди ми близу.
Писало је у једном писму...
Молба није услишена,
али свака песма намењена теби је узвишена.
У мојим очима био си титула.
Због тебе бих звезде скинула,
колико си био мио и драаг.
То је твоја маска, ти си враг!
Ти бедни црве, увукао си ми се подмукло.
Далеко ме је одвукло.
Зар је могло бити горе од тога?
Нема већег зла од љубавног вртлога!
Испливала сам из превелике дубине,
сад је време моје владавине.
Покори се, кад ме видиш сагни главу.
Око себе поставила сам брану.
Не можеш ме дотаћи твојим осмехом,
погледом, уснама, дахом...
Пробудио си у мени звер,
иако те још увек волим као пре.
Још од првог дана, надам се, надам...