Марија Алексић: Пастернаково перо

И ако те одведу као Олгу
И криве за све што сам написала
Као што су кривили Бориса
Немој се дати
Немој им рећи ниједну нашу тајну
Ја ћу ћутати као заливена и бити камен пред лошим злим језицима
Нек мисле да је њихов мач зауставио нашу љубав
Неће успети 
Ни Бориса нису зауставили 
Неће ни нас
Нећу пресушити као Пастернаково перо 
Ако те одведу
Од мене
Као Олгу коју су кривили за све
Последња Олгина песма била је јецај за њим
Плакала је Лара те вечери кад су је свукли до голе коже
Тражили да ода тајну њену и његову
Немој одати ништа 
Шта њима значи киша и муња
Шта они знају о машти једне жене
Ко њих пита да ли су окусили љубав
Љутња ме тако пржи да бих могла да их отерам негде далеко
Само ако те дирну
Кажу да си крив
Као Олга 
Која је написала последњу песму њеном Борису
Шта они знају шта је чекање
Ко од њих зна шта је ванвременска љубав
Ко им брани да је осете
Не могу 
Ни ми нисмо хтели али добили смо премију
Ја сам срећна јер знам нешто што је Борис знао
Ти си срећан јер умеш нешто што је Олга радила за њега
Они неће никад сазнати
Јер су пробали да лете
Али нису умели да се држе 
Као ти и ја 
Једно за друго