Било да тече или у мочвари сања,
Да се са планинама милује или провлачи испод грања,
Вода је вода-лепота и слобода.
Понекад брза, понекад спора, уме бити благослов, али и ноћна мора.
Није важно да ли пловиш, пливаш или на обали пецаш-битно је колико јој себе даш.
Познајеш ли ток који је пет стотина педесет пет километара дуг и колико ти поглед допире широк?
Јеси ли икада шетао крај Саве и слушао песму о једној малој која има очи плаве?
А у једном трену негде код Рахова, Црна Тиса се Белој обрадова и без размишљања формираше реку која даље тече ка румунском свету.
Тамо негде око Сталаћа шум Мораве историју враћа.
На Дрини и сада стоји одвајкада на камену једна саграђена кућа,
док се прек о исте, ледене и чисте шире као крила лукови и венци, ванвременског моста,
из времена када Бајица Ненадић, Мехмед Паша поста.
Никла је и брана, Перућац хидроелектрана.
Не можеш Србији да се дивиш, ако на Тамиш не провириш, ако на Дриму не чујеш истину о Косову светом и док Краљевом шеташ у Ибар воду да не погледаш.
Није важно да ли растеш крај Млаве или Лима,
Реке су наша заједничка својина,
Очувајмо подједнако Тимок, Босут и Брзаву-
Оставимо покољењима воду здраву.