ПОСЛЕДЊА НАДА.
Задрхта чежња у рањеном срцу 
док влажне очи жељно те прате,
а болни грч на тужном лицу
спречава сузе да лију за те.
Кораком лаким одмичеш смело,
са косом вешто очи скриваш,
али те драга одаје тело -
узалуд са њим санак сниваш.
Застани часак у свом хиру,
погледај судбу право у очи,
послушај срце док свира лиру
уз песму моју што љубав точи.
Задрхта чежња, трепери у души,
сулуду жељу туга свлада,
док срце тужно даље певуши
умире моја последња нада.
ЉУБИ МЕ ДРАГА
Љуби ме драга док трепере звезде,док Месец жути хладним небом лута
и док се птице пред починак гнезде,
- љуби ме драга, бар још овог пута.
Твоје су очи извор моје среће
а усне врело где се радост купа.
Додир твој нежни срце ми покреће,
о, да ли чујеш како снажно лупа!
Због тебе куца у ритму страсти,
ођекују звуци из ватрених груди.
Ноћас те морам пре зоре красти
док опет с јутром она не заруди.
Љуби ме драга нежно и страсно,
не желим да снови замене јаву.
Сутра ће можда већ бити касно
ако те ноћас предам забораву.
НА ОБЕЛИСКУ МОЈИХ ЉУБАВИ
Пратиш ме погледом кајањау истрошеном времену живота
тражећи смисао својих надања
у свакој бори мојих чекања.
Оронуле жеље наше младости
посуте прахом прошлости
спирају кишом суза
магловите снове.
Бездушни ветар сећања
протутња ходницима времена
урезујући твоје име
на обелиску мојих љубави.