Јелена Томић: Јаук на наук

Подера се небо
И Бог свети плаче
Зар сам свету треб'о
Јацао је јаче

Угаси се сјај
утихнуше мора
Зар то је лица крај
Невољеног створа...

Жељу имам једну,
П(р)омолинсе глас
Можда ипак бедну...
Ја вам дајем спас!

А мир твојој души
Љубав не одбаци
Јер грех људе руши,
Срце су остаци...

Болно глас завапи
Рушећи так' небо
Дајте ми пар капи...
Живети сам треб'о...