ПЛАЧЕМ ПЕСМУ
Певам песму,чујете ли је?
Ви тамо који сте далеко,
узети са овог света
и пробуђени у другом.
Певам песму,
и замишљам да вас грлим,
да могу да опипам ваше душе као некад
и смејем се због вас.
Плачем је.
Не знам јесам ли довољно гласна,
да ли ми сузе досежу до вас,
знате ли да нисте заборављени,
да још живите ту?
У рамовима,
на полицама,
на зидовима.
Шаљем вам сатове,
да покушате ви тамо да вратите време,
ја овамо не успевам.
Имам једног човека
у белим кошуљама тамо,
желим да му пољубим руке,
стегнем и кажем да је био у праву.
За све си био у праву.
Певам ти песму.
Да ме слушаш као онда
кад сам била девојчица,
и дивиш ми се.
У твојим очима сам увек била
нешто велико.
На твоје очи мислим сваки дан.
Кроз мене живиш.
КЛУПКО
Имала бих шта да кажеми да пукну огледала
и да реке потопе планине.
Имала бих шта да кажем
и да све речи из књига нестану
и мирис дуња из срца ми ишчезне.
Моје речи су проткане
златним концем љубави,
и истина из мене излази као клупко,
јер сам се на хиљаду лажи опекла.
И туђих и својих.
Учини ме бољом,Боже,
нек се из мене роди човек
опечен срећом
из скупих чаша и осмеха,
које троших на јефтине душе.
Нек ми у живот остану они
који су са мном живели црне дане,
и видели моје сузе,
које сам лила за безвредне ствари.
Шта је живот ако не
загрљаји оних који ме воле
и подршка оних који ме поштују?
Волим све.
И оне који ми не желе срећу.
И оне који су ми је узели.
Волим вас,
желим да је макар и на трен осетите.
То што имате сад,
варљиво је и тренутно.
Будите добри према свакоме,
и странцу,
и знанцу,
јер не знате
кроз шта људи пролазе,
и какве се борбе у њима воде.
Ваш прст је некоме цела рука,
ваше парче је некоме цело.
Заборавите мало на себе,
дајте и кад немате много,
само тако ћете бити цели.
Само тако цете бити богати.
Када једном осетите тај мир,
неће вас заболети ничија злоба
и не могу вас ујести ничије речи.
Не узвраћајте што вам је урађено,
покажите љубав.
