Лесковац - Изложба CAN FOR BALKANS и пројекат стварања мреже историјског стрипа на Балкану реализује се уз подршку Европске уније кроз програм Креативна Европа. Партнери су Регионални музеј у Брашову (Румунија), Национални историјски музеј у Тирани (Албанија), Стрип центар из Велеса (Македнија), Музеј стрипа у Бриселу (Белгија) и Лесковачка школа стрипа „Никола Митровић Кокан“ из Србије.
Изложбу обухватају 67 стрип-аутора из осам земаља који су учестовали на великом интернационалном конкурсу за стрип темом „Балкан кроз историју“, на коме је другу награду освојио Коста Миловановић из Обреновца, а трећу Марјан Миланов из Димитровграда и Срђан Тодоровић из Зајечара. Сем радова са конкурса, изложба која, што је можда и важније, доноси детаљан дигиталан преглед историјског стрипа у Румунији, Србији, Македонији и Албанији била је октобра постављена у Регионалном музеју у Брашову (Румунија) а новембра у Националном историјском музеју у Тирани (Албанија), каже Марко Стојановић, професор енглеског језика, предавач у лесковачкој Школи стрипа „Никола Митровић Кокан“.
Изложба је 21. децембра отворена у Музеју стрипа у Бриселу у присуству представника Лесковачке школе стрипа Марка Стојановића и Александра Стаменковића и награђених аутора Марјана Миланова и Срђана Тодоровића, али и доскорашњег амбасадора Белгије у Србији Куна Адама, амбасадорке Румуније у Белгији, Андрее Пастернац, и амабасадора Србије у Белгији, Александра Тасића. Том приликом је у престоници европског стрипа, Бриселу, те својеврсном храму стрипа који као једна од најважнијих светских институција везаних за девету уметност представља Музеј стрипа у овом граду, по први пут у својој историји која износи готово девет деценија, представљен српски стрип.
- Кроз богато илустровано истраживање посвећено историји српског стрипа и историјском стрипу у Србији које су потписали Слободан Ивков, Марко Стојановић и Николај Пепене, раме уз раме са светским познатим јунацима попут Тинтина, Астерикса, Таличног Тома, Штрумфова, Спируа, Копца, Гаше и других нашли су се се премијерно и Мика Миш, Хајдук Станко, Никад Робом, Дикан, Политикин Забавник, Мирко и Славко, Стрипотека, Yu стрип, Стрип забавник, Сат, Калокагарти, До пакла и назад и други незаобилазни драгуљи српског стрипа. Изложба, за чији је један од заштитних знакова у види картонске фигуре у природној величини организатор је одабрао Марка Краљевића, протагонисту серијала Вековници, публици, која са свих меридијана долази у овој јединствени музеј који је града Брисела уврстио у званичну турустичку атракцију, биће доступна на увид до 8. јаунара. Будући да музеј бележи свакога дана по 1700 посетилаца, процена организатора је да ће изложбу, а самим тим и презентацију српског стрипа, видети око 30.000 људи из читавог света, вели професор Стојановић.
Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа, на питање о утисцима са изложбе и важности за стрип у Србији, подвлачи: “За Музеј стрипа у Бриселу се слободно може рећи да је једно митско место. Посетити ову институцију је, без икаквог претеривања, за сваког љубитеља стрипа својеврсно ходоћашће. То је стрипски Олимп, где се иде на поклоњење великанима девете уметности, онима који су од стрипа створили оно што данас јесте. Да бисте ушли у њега као обожаватељ стрипа, плаћате улазницу која вам дозвољава да видите неколико изузетно модерно опремљених изложби на два спрата, да посетите јако добро опскрбљену библиотеку и не мање детаљну стрипарницу. Ући као стрип-аутор у Музеј стрипа је већ пуно, пуно теже. Толико, заправо, тешко, да српски стрип за својих скоро деведесет година изузетно плодног живота, са светски познатим именима, у томе до сада упркос бројним покушајима, према сведочењу нашег најпознатијег стрип теоретичара Слободана Ивкова, није успевао.
Лесковачка школа стрипа “Никола Митровић Кокан” је кроз учешће у овом пројекту увела српски стрип у овај храм стрипа, тамо где му је одувек било место, али силом прилика никада није успевао да уђе. Можда је и природно да је управо Лесковачка школа стрипа, која од 1998, кроз фестивал Балканска смотра младих стрип аутора гради културне мостове прво у регион, а потом и широм света, та која је успела да на велика врата унесе тековине стрипа у Србији у ову установу чију важност за светски стрип је немогуће пренагласити. Да, верујем да је ово вероватно најважнији мост који смо до сада изградили. Искрено, нема од тога ништа лепше и заиста мислим да се од тога даље у стрипу – не може. Једноставно, нема где“, закључује не без поноса Марко Стојановић, добитник бројних награда на готово свим континентима широм света.
Музеј стрипа у Бриселу митско место
Марко Стојановић, предавач у Лесковачкој школи стрипа, на питање о утисцима са изложбе и важности за стрип у Србији, подвлачи: “За Музеј стрипа у Бриселу се слободно може рећи да је једно митско место. Излагање у Музеју стрипа у Бриселу је прво до сада. Реч је о највећем пробоју који је стрип у Србији забележио у својој историји.“
Детаљи са изложбе у Бриселу (архива Лесковачке школе стрипа)