Сањала сам те само једном.
Загрлио си ме чврсто,
Отјерао мрак из моје душе,
Рекао ми да се ничега не бојим
Јер ти си ту,
Ти ме чуваш.
А онда си се изгубио.
И питам се
Зашто ми више не долазиш у снове?
Хоћу и ја теби нешто да кажем:
Да ми је жао што није било прилике
Да те загрлим на јави,
Да ти кажем колико те волим,
Да и ја тебе заштитим од мрака
Који те је снашао и срушио ти живот.
Ех, мили мој!
Какав бисмо нас двоје тандем били,
Но судбина нам није дозволила.
Али не брини,
Чувам твоју слику,
Чувам успомену на тебе,
Ширим уши сваки пут
Када неко изговори твоје предивно име.
Ти си мој најљепши сан,
Иако те можда више никад нећу сањати.
Ти си моје небо,
Иако небу не праштам што те узело.