Драгица Мандић Грујић: Просјак

Купила сам дугу сукњу
Са пуно набора
И цветног дезена,
Просјачку праву.
Обућу неку блузу
Какву просјаци носе,
Шарену мараму
Ставићу на главу
И на ноге босе
Папуче какве просјаци носе.

Узећу неку
Котарицу малу
И научићу како оне
За милостињу моле
И тако прерушена
Седећу на углу улице твоје.
Па када туда прођеш
Не знајући ко је та жена
Спустићеш новчић
У котарицу празну,
А ја ћу и даље чекати
Као осуђеник
Пресуду и казну.
Ако ме некад
Погледаш боље
Можда ћеш помислити
Да на некога личим
А ја ћу покушати
Да се не одам ничим.
Само ћу казати хвала
И Бог ти срећу дао
А ти ћеш за утеху себи рећи
Учинило ми се,
Не, никада је нисам ни знао.