Знам за празнину
чуо сам њен заводљиви зов
као ритам бубњева
што у глави одзвања
знам и за страх
који нас изједа изнутра
и за оне тешке мисли
које црне дан
знам за ову болест
коју у себи носиш
јача него што мислиш да јеси!
На површини изгледаш тако хладно
носећи овај осмех све време
направила си ту фасаду
да oд бола се сакријеш
али ја видим оно што та
маска крије
видим како изнутра се ломиш
као замак од стакла
И знам да изгледа
као да нема излаза
из ове олује
на суву земљу наде
и осећаш се као да јебена тежина света
на раменима твојим лежи
као да ти је Атлас своју улогу подарио
Али мој пријатељу, знај да ниси сама!
Зато у овој борби поклекнути немој
корачај храбро кроз овај живот уздигнуте главе
одбаци све своје несигурности
и у овој борби за опстанак дај све од себе
разбиј ове бетонске зидове бола који те окружују
као разјарен бик, све их растури
смрви их у прах
и пусти себе на слободу
јер ти си много јача
него што мислиш да јеси
И не плаши се
не плаши се ноћи
јер мрак је само
тренутно одсуство светлости
А светлост, е она је ту сасвим, сасвим близу
ту одма’ иза угла
пусти је нека блиста
нека те окупа у својој топлини
јер знам да си много јача
него што мислиш да јеси
Заједно или не
Некако ћу ти показати
да си ти
много јача него
што мислиш да јеси!