Урош Марјановић: У моје срце свраћају сећања

1.

Напољу снег веје
И јаки ветар дува
Не види се више ни остатака пута
Хуји олуја
Хладна и снежна
А у моје срце свраћају сећања нежна
Ватра пуцкета
Вечерња сета
Мени се нуди свуда
Одмора од  животних бура
Стиже ме срећа
Ненадана,од понуђених срећа већа
Сати брзо пролазе,кода лете
Негде  у мени саберу се осети а мисли лепе кода однекле  слете
Па ме на животне лепоте подсете
Сад се невреме смирило
Звездано небо је иза олује провирило
А ватра се распламсава
И милина ми дошаптава
Гледам небо звездано
Божије прекрасно
И док напољу мраком све леди
Прилике неке нове нит око мене лебди

2. 

Зимски дан је још
А већ је тмина долази ноћ
Чекам да у дана сутону
Гледам како белине нестају
Док у зимској ноћи
Само снег који пада бели
Идилично вели
Зове у тајне
Творчеве бајне
Зими су осећаји дивни
Велики и мирни
Чудесни и сневни
Моме срцу верни
Бела даљина
Хладна милина
Пријатна свежина
Пахуље беле
Мале нежне
Сад је и падање престало
И ветра је нестало
И као да  је све стало
Завладао је мир.

3.

Свети пророче
Истину нам велику рече
Свети претечо
Спознасмо кроз Тебе шта значи вечно
Свети крститељу
Божијег пута утемељитељу
Именом твојим наду многи зову
Најави нам радост Спасову 
Дела Његова претеча си био
Мудрости истините беседама и делима си лио
Од тебе потече река цела
Апостолских проповеда и дела
Беседе мудре све до краја света
Истине Божије се знају за век века
Нека и нас залутале истина добра сазда
Да потеку добра дела вазда.