ПОЉУБАЦ
Пољубац само ми на тренутак дан,Лажан
Можда или био пак искрен.
Трен
Наде на том тако кишном дану,
Кану.
Очи ми пред сумрак постаху сјајне.
Тајне
У зенама су заточене,
Претворене
У вечност. Пожелех да
Овлада
Уснама што мрву љубави
Остави,
Руке дрхтаху у стиску твом,
Мом
Срцу, ти направи најдражу бол.
НА КЛУПИ
Док седели смо сасвим близу, наЈедној клупи, тихо сам говорила да ме не
Би чули други. Казах оно што оћутах, потом,
Уздаси дуги. Кад дотакао си ме, а твоји
Додири скупи.
Ја осетих како крв кроз моје
Вене проструји. Жеље се буде, да л' је у истини
Мени то дано? Слутити нисам могла да беше
Све ненадано. Тад умилним гласом из душе на
Јави пробруји.
Збирах речи, изатках стихове,
У неке риме. Песму, нек' твоје ухо чује, те
Топле вечери. Слова урезана на папиру
Као бисери, добиће лепоту и сву нежност,
Заправо тиме.