Урош Марјановић: Нестају терети болни

1.
Свиће дан
Мирише цвет ран
Све је као сан
Нама дан
О лепог ли пролећног  дара
Свуда мира
Ветар процветалом пољаном свира
У срце нас дира
Зиму покори
Стихије хладне укори
Хладноћу уклони
Нестају терети болни
Природна сила
Свима нам мила
Донела је мира
Пролећна је слава
Свакоме хвала
Пролећно је благо
Плесало на поветарцу благо
Цвета све полако
Одмора у пролеће нађе свако
То што пролеће твори
И  што Творац створи
Мука наша нестаје тавори
У мир и радост све се претвори

2.
Свануо је диван дан
Зрацима сунца обасјан
Јутарњом свежином насмејан
Мирисима цвећа украшен

Бели облаци одозго се смију
Бескрајна плаветнила небеска мир снију
Планински потоци свежину вију
Птице веселу песму не крију

Зелено дрвеће
Пољско цвеће
Свукуда среће
Нема ништа веће

Људи на посао журе
Ђаци у школама уче, надахнуће ту је
Мајке са децом игралишта пуне 
Животне улице дуге
Изобиље живота нуде

У средини града црква се скрила
Вечност живота сведочи дива
Свима мира дарујре мила
Да је сваки дан празник сведочи ведра и чила

3.

Шуштање грана од ветра
Зраци суннца пролетна
Трава росом умивена
О крајолика сретна
Мириси цветни
Уздаси сретни
Рај пролетни
Свежом водом изворском заливени
На пропланку пролеће мирише
Милином се дише
Сећана драга
Природа складна
Дивотом борбе завређена
И тешким радом разрађења
Почивање у одмору
Провео сам на пропланку
Цвркут птица
Пролећна музикица
Цветни луг
Свукуд успут
животна борба
О Творчева збора
Чине ме срећна
А туга је сада далека
Лек душу крепи
Прави  небески 
И рај овоземаљски
Чине ме сретна
За живота спремна