Данијела Вељковић: Ја сьм водá

Ја сьм кько водá студенá
што изнебо извисин пада.
Низ планин кáмење тракам,
дрвља скубéм, грање му трошим.
Напрајим друм куде си рекнем.
Јер ја, ја сьм силна гоџá, ја сьм водá!
Басамаци ћу ти сабалим,
дувку у дувар ћу напрајим,
стакло на пенџери ћу строшим,
кућу ћу сву да ти искршим.
Од никога се не бојим.
Јер ја, ја сьм силна гоџá, ја сьм водá !
Газда сьм на земљý, огањ ми слуга,  
ветар ми снагу у грбину дава.
Мог да те гледам, да се лештијем,  
да ти живóт дадéм, да ме пијеш.
Мог да зажмим да потавнејем
да те отрујем и опустејем.
Јер ја, ја сьм слилна гоџá, ја сьм водá!
Мож поп над мен да појé да ти будем лек,
сьс мен од мед мелéм да прајш, благ мек.
Мог да те проглнéм у црнó змотам занавек.
Јер ја, ја сьм силна гоџá, ја сьм водá !

 



У тексту песме се налази  меки знак, полуглас  (ь).


Мање познате речи :
Басамаци-степенице, Бојим (не бојим)-не плашим се, Дрвља-дрвеће, Друм-пут, Дувка-рупа,vДувар-зид, Дадéм-дам,   Грање-гране, Грбина-леђа, Гоџá-много, Занавек-заувек, Зажмим-зажмурим, Искршим-поломим, Лештијем- сијам, блистам, Мог-могу, Мож-може, Напрајим-направим, Опустејем-опустошим, Огањ-ватра,  Потавнејем-затамним се, замутим, Пенџери-прозори, Проглнем-прогутам, Појé-пева, Рекнем-кажем, Строшим-поломим, Силна-јака, Сабалим-оборим, Скубем-чупам, Студенá-хладна, Сьм-сам, Сву-целу, Тракам-котрљам.