Миле Ристовић: Фикус

Био једном један мали “полуусмен”
Пола хрват, пола србин
Таман један цео хрбин
На запад је посећивао школе
На поводац водио девојку
Са чиме се поноси и хвали
Ал' га тамо нису задржали
И тамо му нису дали хлеба
Јер им таква гнусоба не треба
Вратише га да нам јаде свара
Породице наше да разара
Ставише га у владу ко фикус
Од државе направише циркус
Спрдњу прави, глупости лупета
На очиглед васколиког света
И прича нам да је “ваљда” Исус
Рођен четрнаестог дана фебруара

Био једном један мали “полуусмен”
Мало штуца, мало муца
А понекад и “трокира”
Када шефу рапортира
Који нам је окитио владу
Са стотине СНС-оваца
Да што брже краду милионе
Са фикусом на чело колоне
“Па шта?” Ако нема знања
Ни морала и нимало дара
шеф му даде Јованкину вилу
Да се у њој шета и одмара
Као онај непоменик Тома – Дипома-та
Сад је мали “полуусмен”, постао и тата
Превртљив је, окретљив је
У муљању и смештању тендера за брата

Био једном један мали “полуусмен”
Борио се за “Мир и стабилност”
Показивао пред шефом понизност
Потписивао где год нађе бело
Где год види Приде и Рио Тинто
Опен Балкан, ЕУ nithout алтернативе
The Fourth Revilution of Technology
Косово Independence...
И све друго што доноси пара
Ту “ Ја морам да раумем како да разумем”
Потписује и печат удара
Постао је шефу десна рука
Баш га брига што нас свуда брука
И што народ од зулума кука
Хвали шефа и његов “паризер”
Каже да је добар и да су га сви јели
А народ се из државе сели
И још каже “одлив је мозгова”

Чујеш ли ме мој народе драги
Од доброте и силне милине
“Златног доба” и просперитета
И од оног “Ђути може горе бити”
Са овако полуумном влашћу
Остаћемо и без отаџбине