Слободан Ристовић: Пећина му на дуње мирисала

ПРУЋИЛА СЕ

Љигаво јутро ко вода у Зрењанину
Ни пити
Ни жедан мрети
Мрешка се Романија 
Преливена стакленом сачмом
Надошле јој карлице
Ко тесто у наћвама
Није ни Новаку учкур над њом дрешити
Ако и јесте костобоља му није гинула
Пећина му на дуње мирисала
Миљацком је ране испирао
Гасећи јој ватру у недрима
Налик гуји под сачом бутина
Још се румен са стена не отире
Терају их трговци са мора
Да у тој јари кују сабље
Одјекује Ковачко поље
Па се чини да морнари
Превозе трубаче на женидбу
Српском Цар Стјепану...
Однекуд се чује штене
Неко га у маглу бацио
Руке му се  с учкуром заврзле..
,
Рогатица.14.10,2023. год.


ДА ТИ КОЈУ ШАНЕМ

Еве јесени
Налицкала се куја
Разманула чабрицом 
Забезекнула војску 
Пљуска око ње калајна пена
Може јој се.
Надимају јој се груди,
Могла би њима 
Дубровник скрати у море.
А мене море,мори она
Што уђе у аутобус за Соколац
Дабогда му точкови отпали.
Шофер се нагао преко волана,
Разјапио уста ко пегла на жар
Послала ме жена у продавницу
Да купим сирће
'Ебало је оно
Тура паприка у тегле
Турим јој кијак у њих
Да ми Бог опрости
Враћам се из радње ко из болнице
Поп би се осевапио кад би ме срео
И богу препоручио..


Рогатица13.10,2023,год.