Касни плодови природе су већ родили и дошао је полако мир,почело је и сваки дан исто почиње, благи уравнотежени темпо јесени, почиње чекање, одушак је ту. Стрпљиво, уравнотежeно и мирно чекање које ће касније донети апсолутни мир са свим зимским лепотама.
А шта раде људи у јесен,куда они тада иду...јесен људима донси мир,доноси им самоћу.
Мало је хладно
А пријатно
И никоме досадно
Природа мирује стално
Тишина делује јединствено
Шетња нуди стање величанствено
И осећање идилично
Овај мирис јесењи
Измаглица јутарња
Тишина вечерња
Свима даје спокојна
Све боје и један тон свакако
Утискује се у нас јако
Мирно је све тако
Јесење је живљење лепо и лако
Јавља се само у ово доба године
Доноси га киша и хладноћа
Потпомогнута сећањима
Чудне су јесење приче
Напољу је увек тмина
Светло уличних осветљења
И мокра околина
Киша пада скоро стално
Људи се вуку тромо по улицама
И приче су им мало успорене
Уместо звезда на небу, сијају светла из кућа и зграда. Сви сада срећу виде у мировању и разговору или у шетњи по овим бескрајним јесењим путоказима...волео је јесење приче, волео је да му прича јесења тишина, и осећао је као да она зна наше ране и боли, наше радости, још док смо били деца, волети јесен је лако, њене дожиљаје..волети треба и радосне цветне, пролећне приче када се живот рађа, када је радости и граје свуда, када су сви бескрајно активни... а волети и лето и његове врућине и летње олује, летње свеже вечери и стално присуство сунца које би увече смењивале звезде и месец...за разлику од зиме која је била потпуно мирна јесен је указивала на неки мир, који још није јасан и све је бивало јесењима некако неодређено,али једно је било сигурно, да шта год се десило, можда чак и нешто ружно, или узбудљиво, јесен је све уводила у тај њен мир. Ваљда нас после пролећа радости и радњи цветања живота те врућега лета несталних промена и одмора од врућина по хладовима и рекама, морима, језерима и инспиративним ноћима, водила у размишљање...неко стално недоређено осећање...осећање које само јесен уме да приреди, као некакво поновно преживљавање, поновно осећање, саживљавање свега онога што се десило, у овом мирном непоновљивом јесењем амбијенту...вероватно је то све тако уприличено, да се лепо припремимо за зиму одмора,да би љубав опет с пролећа несметано цветала. Дивна су Творчева дела несазнајна, а по радњама делимично видљива.
И тај јесењи мир му је увек дозвољавао да утиске и сећања претходних јесени поново доживљава...долазили су светлошћу лампиона и звуцима кише, били су у мирисима поља и тежини јесење магле...мешали би се са свежим утисцима и пуштали га да се опусти и спреми за зиму планирања и сана, за зиму хладноће која нас тера на утопљавање и бескрајно јасни мир, да би опет са пролећа ношени планинском потоцима првим пупољцима, пролећним кишама и дугама опет и опет и опет могли да рађају љубав...то је тај живот који нам је дарован...
2.
Праскозорје га је затекло тачно тамо где је требао да буде, примамљен овде бучним певањем птица,свака са својим различитим гласом, различитом песмом, која свака нас свој начин подједнако љубав значи, које су све радосно певале као да желе да јаве лепе вести,које су осећале собом,целим својим бићем...
И тако летећи над овим речним газом овим дивним призором који је у себи имао још сен ноћи, певале су јако као да су најављивале да ускоро почиње, долази нови дан, носи светлост и љубав са собом...
А два велика камена су стајала посред реке правећи јаз иза себе, као да гледају и ослушкују шта то таласи са собом носе. А носили су сунчеве зраке и мирис тек прошле ноћи развођене реком...трава крај обале је још увек спавала покривена росом снијући лепоте зрелог летњег дана, зачињене зрацима које живот значе,негде у себи носећи семе јесењег мира који тек треба да сазри...
Полако је река почела да сија,и већ истога момента топлота је испунила све, а њу је поред обале пратило исто такво сијање, сијање капи росе...
А сунце је сада зашло за облаке и они око њега сијају, а тамо даље погледом по њима, милујући их у свој њиховој дивоти, делимично би избијала плава боја, боја неба, а онда би опет на неком другом месту имали сиву боју...ту и тамо би дунуо благи ветар који својом хладноћом најављује долазак једне природне промене...јесења идила у пуном свом сјају.
А испред је се пружао шумарак и како је ишао према њему сунце га је обасјало, помоливши се опет иза облака и откривајући изобиље живота које је сада засијало својим пуним сјајем...
1.
И тако скупа певају песму
Песму дана
Песму зоре
И песму живота поздрављајући дана боје
Да се воле
Као да за љубав једни друге моле
Славе живот
Славе ову љубав
Јел он овакав jе стално убав
Лепе су ове природне ћуди
И док се трава јутром буди
Росом заливена
Игра музиком ветра
Сунцем обасјана сија
Сунчева је то златна боја
Сунце је шумарак огрејало
А срце лепоту прихватило
Мириси дивни свуда се шире
Моју душу све ово дирне
Крошње се радују
Са ветром певају
Доносе лепе вести једном славују
Песмом их дочекује умилном
Предаје се дану мирном
Цео шумарак
Је осветлио сунца зрак
Све се ко у песми римује
Слаже и милује
А мирис речни
Као мисли рад течни
Таласи поскакују
Радости дочекују
На речној обали
Дан нам красоту добави
Кораком преко моста
Обала сјајна поста
И тако завек у моме сећању оста
2.
А ове дивне руже
Мирисе умилне ми пруже
Са мном се друже
Ту су те тројне
Руже бројне
Розе беле и црвене
Олакшавају дане бојне
Погледима ране бледе
И муке се реде
У душу се нешто лепо смести
Лако је сада живот на лепо свести
Рађају се наде
И оне заборављене срце поново познаде
Као да их одувек и стално знаде
Путем јавора
И поред старог бора
Тамо горе крошњом више
Нешто лепо кода пише
Тамо где птица слети
И одакле пчела полети
Чека ме мелем
Ту болних нестаје лелек
И почиње песма
Отвара се срцем
За сваку милину извор
Лије као отворена чесма
Прима се добротом свесна
Ова песма природе срећна
3.
Зора рујна
И нежна трава бујна
Нежна трава
За стања лака
Свежина је зачинила
Ливаду која је зором дисала
Сунчеви зраци
И бели облаци
Небо сјаји
Обасјавају пропланак мали
На златним нитима сунца све сија
Зором ношена нит свима прија
Дрво живот прави
Тамо где птица борави
Свуда је још тихо
И мирно
Ови валови
Творчеве љубави
Душа слуша
Љубав је ово виша
Желим да је даље дам
Њоме ношен кода спавам
Још у пролеће
Знао сам да овај шумарак ме волеће
Јутарњи ветрови
Ко догађаји сањани
Када сам сам
И животом уморан
Зраци љубави по мени падају
Људи ову љубав требају
У рану ме погодила
Олакшање донела
У приказу том
Нашао сам дом
4.
Гледам птице како лете
На лепоту ме подсете
По своду плавом
Прате их мисли човека малог
На небо воде
Путем слободе
Сунчеви свод
Правде ход
Са неба нас сиђе
Па нас на висине вине
Заборавимо увреду
Тражимо правду
Тражимо љубав
Да живот не буде више убав
Тражимо стазе што ка љубави газе
Тражимо живот
И небески свод
Путем цвећа
И овог љубавног пролећа
Путем суживота
Путем доброта
Путем светлуцавог језерца
И ветра растерећења
Путем сазнања
И животног познања
5.
Шума јесења и моји сни
И док пририда цела блаженством спи
Ватају се старе успомене
По стазама испред мене
Мирноћа ми збори
Мириси мокри
Ветрови хладни
Јесењи благи
Зову ме у нове снове
Зову и моје успомене
Целом душом и телом
Сам зборио са шумом јесењом
Мали врабци
Јесењи полетарци
Песмом овом
Ко надом новом
Да ће страдњу доћи крај
Да ће нам бити све по мери баш
Наше душе потаман
6.
Волео сам једну белу раду
Једну шарену ливаду
Имао сам једну наду
Баш овде у парку
Нада пролећна
Моја срећна
Испуњење сна
Дошло је у јесен изненада
Пејзаж мирни
Уснули
Нсшао сам једну малу
Једну драгу
Животом пуну и снажну
Јесењу променаду
Јесењу не досањањау
Миром прошарану
Жутом и браон бојом
И срећом мојом
7.
Чекам јутро кад ће доћи
Шта ће ми донети јутарња свежина
Јутро мојој срећи
И дана милина
Кад ће светлост живота вамо прећи
Кроз пољане и обллаке
Мени прићи
Раширити кроз шуме и ливаде
Питам се шта ће нам рећи
Да ли ће сунце да сине
Да ли ће се љубави стећи
Да ме у висине радости вине
Рај по узору на онај горе већи
Ил ће магла да хлади
И киша благо лепоту да ради
Дан нови долазећи
Да ли ће живот бити већи
У новом дану
У старом сану
Хоће ли бити места мојој срећи
Хоће ли нас наћи
Животна дивота
Тај утисак хранећи
Богом дарована лепота