После Бога
Нема скупље слике
Од дубеће тестере
Мог чиче Павла Петровића
Из села Шљивовица
На ћувику гркљана између
Златибора и Таре
Он је располутио
Земаљски дулек на пола
Ко и по леба
И пола јабуке
И мртвога га сања Тара и Златибор
Па кад им се укаже под небеском стреом
Рикну да се Дрина замути од Заовина
До изнад Фоче
Од његове јапије је Бог
Направио веранду у небесима
На којој недељом седи
И прелистава ћаге и пусуле
Чешка се по темену
И гризе нокте
Понекад се зарумени
Ако однекуд бане стрина Брена
Еркуша и Равиојла
Ектар јечме
И наћве теста за чесницу
Опарана златна месечина
Бисер донет од Охрида
Када су Срби швабе расклинцали
И ћемане Драгољуба Шарбанца
Којим је свирао Раки Чоки
Кад се тео обесити јер му је
Алатаста кобила пред трку за долију
Ногу сломила
Па је Кладница од туге пресушила
Није ни Богу лако да је гледа
А мора
Нема се куд
А чича Павле се ни за ич
Није од ње бецао
Кад он букне
И сламарица кроз прозор излети
Па комшилук мисли
Да је кобац међ живину ударио
Да није она пасјана
Краља у Вранцуској убила
Мој би му чича иструго грађу
И у Струганику
Хладовник начинио
Да под њим са Живојином
По сатлук џене прогустирају
Није им се дало
Бог себи узме наочите
А народу остави оне
Што ни за ушур нису
Ето ти па види
Ако умеш мимо очију гледати
Такав је био мој чича
Павле Петровић
Из Шљивовице
Оне коју сад помињу по ракији
А шљива скоро и да немају
Рогатица. 25. новембра 2023.године
