О љубави, љубави
Где то правда беше
О љубави, љубави
Шта нам из тебе све остаје
О љубави права
О љубави свака друга
О љубави у по ноћи
И у сред белог дана
Љубави прошла
И садашња
И у будуће дане
Љубави добра
Љубави у шумовитим луговима
Сенком дрвећа прављена
Зачињена мирисима трава
Кроз мирисе твоје детињство се враћа
Живот се животом зове
Оно што животом зовемо себи се враћа
О љубави у познатим пределима
У детињству раном
Што се сећањима враћаш
И у нама живиш
И ти љубави
У мајчиним очима
И гласу њеном
У речима очевима
Чији су звуци први познати
О љубави из младости
Љубави вредна
О љубави у браку
Љубави у љубави
О дечија љубави
И љубави према деци
Љубави у раду
И у одмору
О љубави многих људи
И свих нас
Свезаше те ни за шта
Где ту правда беше?
И нама оставише бол.
2.
Испод зимског јоргана
И топлога јастука
Одлази ноћ тихог дисања
Дебело одело
Хладна улица
Буди се луталица
Уласком у парк
Долази ми надолазећег дана сан
Сунчеви зраци
Кроз празне крошње
Милују лице
Обасјавају пролазнике
Доносе живот
У уснули шумарак
Зимом успаван
Јутром посматран
Празне клупе
Хватају успомене
Иње смрзнуте траве сија
Једна птица зимску песму пева
Кроз уснуло огољено дрвеће пој се шири
И са сунцем се среће
Мало зимске среће
Уснули прлазници снију зимски сан
Зимске јакне одају топлоте зрак
Све је спремно за хладни дан
Измаглица се хвата по ћошковима парка
Са сунчцевим зрацима се стапа
Људи газе тромо
Мало преосталог снега пуцкета споро
Удишемо свежи
Зимски зрак
Улазимо у овај дан
Послу приступамо
Благе зимске вести доживљавамо
Мирног радовања
Уз снега падања
Љубав зими тихо цвета
Ова зимска снена
За тиха радовања спремна
Звуци дана се појачавају
Зраци сунца дочаравају
Утисак живота
Испуњава нас доброта
Лавеж паса
Порука дана стаса
Мислимо спремно
Делујмо верно
Зимски је сваки дан
Ко најлепши топли сан
Зраци из дана у дан су јачи
Буде се лепи снови свачији
Спремају се за цветање
Неке нове среће ткање
3.
Ситна киша се свукуд спустила
Сива ноћ није попуштала
Већ сам био кишобран извадио
Али ме диван један моменат прихватио
Диван један ненадано
Диван један изненадно
И сада ритмом мога корака
Трагом светлих лампиона
Сада има неких нових видика
Који су кроз ситну кишу друкчији
Чини ми се и животи свачији
Стапају се у мале нежне капље провидне
Мале нежне на оделима пролазника сијају
Људи једни другима почињу да пријају
Док притисак опада
Људска збиља почиње да нам се допада
Небо сиво
Сада воли све живо
Капи се на небу сабирају
На нас падају
Ноћи ова ноћи млада
И мокром улицом сада
Ова ноћ је драга
И милина ритмично свукуд пада
Лепо мирише
Траговима кише
Мало ме покваси
Видик ми раскваси
Мокар свежином
Овом нежном
Капљицом малом
На трепавици влажном
По лицу ме умива
У душу ми се улива
По киши је вечерас посебно ходити
И тако се опажити
И тако се опходити
Тамо иза лампиона
Тамо иза корзоа
Тиха ноћ се свукуд разлеже
Миран дан иза брда ће да се покаже
Мир га овај најављује
Да нас кад савне
Тамо где треба поведе
До победе
До слободе
До лепоте
До дивоте
Лепи животе
4.
Читајући песме питао сам се како је то живео Дис
Понављао сам његове стихове на бис и опет на бис
Из његовог стиха
Изродила се песма тиха
И још једна
И још једна
Имао је на збиљу другачија погледа
Стихови туге
Стихови среће
Оставио нам је благо од сваког блага веће
Мислити о његовом живљењу
И песниковом животу дивљењу
Поред муке која срце слама
Волио је живот до његовог краја
А живот га је болио
Ал ипак га је волио
Је преживљавати муке
Преживљавати боли
Био је као отац који децу воли
Оста мноштво стихова
За нишчега, за убогога
Ко познаје судбу
И животну трудбу
Боље од песниковог погледа
И његових снова
Нежна душа песникова
Чује се некад тај звук
И све се смири настане мук
Ко неки отац, као неки друг
Живот генерација има некад исти призвук
И ако неке муке није преболио
Ипак је живот волио
Преживљавамо и ми те муке
Преживљавамо и срећу
И живот овај болни
Али ипак се воли
