1.
Када ме спопадну мисли тешке неке
Одем понекад на обалу реке
Док воде својим током теку
Ходам у грчу свом као почаст неку
Генерацији овој немаштином и несрећом угаженој
Давно пре рођења чини ми се растрешеној
Док река путем својим иде долом
Шетам и мислим моје буру праве мени болном
Таласе пратим хитре
Шта има у животу питам људе бистре
Што туга оволика се дигла
И несрећа нас са свих страна свила
Година много од тад прошло беше
Питање исто срце ми реже
Туга је сада још дубље у души ту
Осећам боли свили су се у њу
Ко у неутешну судбу сталну
Они нису више само у души већ и у телу сву
2.
Покрај лепог шумарка
Покрај дивног парка
Где ливада пуна нежних изданака
Белих цветова
Пуна је животом
И одише неком дивотом
Сва ко насмејана цвета
Живот се из пупољака срета
И мирисом шири
Тужне и напаћене са судбином мири
Заљубљење љуби
Болне цели
Овај рај на земљи
Рај који весели
Божији цели
Ту у трави
Текао је дан пролећни дан славни
Текао као реке слапи
Која за животом вапи
Сунце греје
По пупољцима шета
Има ту нека срећа
Што се у души осећа
Стара клупа маховином прекривена
Чува приче уздаха
И песме лета
Уздаци дубоки
Из људских душа велики
Сведок је прави
Када пупољак се из уснуле траве промоли
Дани сунца дани зрака
Сија зелена травка свака
Пролећни ветрови милују
Нове вести нове изданке чекају
Рађање живота вреднују
У томе цели учествују
То им је сврха то им је бит
То је и свих људи добит
У ваздуху свежина
У ваздуху новина
Прија ранопролећна појава
Љубави и дешавња
Живота и рађања
Срећа наша је у цветању
А љубав наша у њеном сретању
3.
Ветар блажи природу сву
Остајем и ја ту
Урањам у њу
Немири моји мру
Срећан сам сада ја
О дивна ли сна
Благост ми се да
Цвета пољана самном сада
Радује се сва
Мириси кажу зими не
Живот и љубав састају се
Пева животом све
А само мало пре
Док је још почињало да зри
Мировали су пролећни
Нашег цветања сни
А сада све цвета више не спи
Промена ова прија ми
Цветање то
И овај до
Цео дан и још ноћи по
Цветни рај је дошо
4.
Недеља ујутру рано
Нешта лепо људима дано
Људи се из сна буде
Недељне зоре најлепше руде
Док пева петао
Стиже дан светао
Сунце на небу сазрева
Душа будна о молитви снева
И онда се увек још понешто лепо дода
И снаће нас свакаква згода
Све је као лепи на јави сан
Сунчани дан
Нестају студи
Песма птица ујутро се буди
Свака препрека кода пред нас падне
И однесе животне јаде
Ја се Богу молим
И живот више волим
Сваки процвали цвет
И цео свет
Све се одвија сретно
И у молитви се остаје спретно
Време тече споро
О рана недељна зоро
Пуна си неких тајни
Творчевих бескрајних
Звона звук
Као ветра хук
Звук црквеног поја
Одише љубављу наша Богомоља
Као човек душом јак
Који познаје сваки Божији знак
Примамо тајне бајне
И дешавају се верујућима промене трајне
Причешћујемо се Творчевом тајном
У љубави бескрајном
Молитве летом
По милости у дому светом
Односи се духовна бол
Неки вишњи мир је дошао у овај дол
Све је после молитве мирно
Све се види јасно и прозирно