1.
Тишина ноћи
Кроз пољану свира
Долазећих дана музика прија
Сутрашња дешавања
Чекају зрака сунца сијања
Док тишину ноћи слушам сам
У мени догађаје осветљавам
Прошле
И путоказе садашње
Укусе будуће
Неиспуњени догађаји
Тишину воле
И са њоме зборе
Речи љубави које нисмо рекли
Дела која нисмо смели
И она која нисмо умели
Тишина заборав у дознан буди
Помера границе
Заробљена срца одвраћа од странпутице
Уцвељене крепи
Заљубљене весели
Све на љубав и пријатељство зове
Именом тихе ноћи ове
О ноћна тишино
Милују ту те облаци бели
Свирају ти капци уморни
Дувају ти ноћни ветри
Воле те зелени дрвореди
Воле те и људи смерни
Мириси су твоји изгледни
Цвеће ти мирише
Поток жубори
Заљубљених пољубац те воли
Болнима односиш боли
Залутали тебе траже
Уморнма твоји путокази значе
Преступе из заборава осветљаваш
Промашаје оправдаваш
Свежина твоја жива
Изводи из бездана сива
Људи се боље виде
Скидаш са стидних стиде
Другови другују
Једни другима требају
Породице причају лепе снове
За јаву намењене
Деца воле твоје бајке
Њиме их успављују мајке
Тишина ми збори
Самоћа ме воли
Догађаји лепи
Сећања новија а и она давна
Зову зору новог дана
Желе да се будући десе
Желе да се прошли понове
Да се састану ти их зовеш
Желе осети да се воле
Да пријатељство цвета
Да буде потаман свима све до краја света
Из тишине ноћи
Из милине у овој самоћи
Рађа се сан
Тајни
Да се може када се заспи
Душа исцелити
Тело окрепити
Борбу за тишину водити
Спреман за сутра,одморен од данас
Тишина је мој перформанс
2.
После кише
Свукуда мирише
Лепо се људима пише
Ветар носи опало лишће
Из нас излазе лепе приче
Дарујемо их једни другима
Ношени таласима студенима
Топлоте у нама има
Дарујемо је свима
Када киши у пролеће
Тада као да једна ласта код мене слеће
Размишљао сам о киши
У њеном хладу
О капљи паду
О ветру што је прати
Мирисима које носи
И свежини која нас окупља
Погледима облачним
Расположењима пролетним
Док дрвеће плеше
И птице ћуте
Видим лепо моје животне путе
Свечана тишина
Дарована тек тако свима
Погледи дугогодишњи
Срели се у киши
Певају песму
Стапају се са капљама које падају
Кишни манири
Сви су сада дивни
3.
О четри ветра разнесите речи
Носећи песак
Ко ће да га разуме
Кад ветар песак понесе где иду речи
Речи које су и песак саздале
Како се не чују речи
О четри ветра носите љубав
Пред зору тежњи ову
Нека је сачека млада месечина
Нека је носи и морска пучина
Ветри носите речи
О сви ви преки и пречи
Чујте речи
Што их носе ветри
Сва четири
4.
Ко залије песак љубављу
Никнуће оаза
Записане речи у вечности
Донеће многа блага
Ко у пустињи пут речи пронађе
Што је записало тајно Име
Ниће цвеће мириса вечности
Ко муком залије пустињу
И тајном Имену је дода
Хоће ли га оживети вечне речи?
Процвашће у оази среће?
Тражим Име што записа речи
Тражим Име које тајну значи
Зовем га својом и туђом љубављу
Зовем га својом и туђом муком
Зидам га у темеље живота мога
Да разумем речи
Унутра да их разумем
Да будем у стању схватања
Да буду мој мотив
Да их прихватим
А заборавим пропаст
Где је име записано тајно?
Где то стоје тајне речи?
Куда тај пут бива?
Ко тај пут још тражи?
Зовем га на обали живота
Зовем га у гори зоре вечности
Шта се то са љубављу људи збива?
Јели та љубав закопано семе
Хоће ли нићи
Хоће ли у будућност стићи?
Јели та љубав призор што се пред погледом ока ниже?
А у мени празнина
Дан испуњен са ништа
Куда теку дела људи
Уливају ли се у речи
Некад исписане у песку
Шта Тајна са њима ради
Мириси цвета тајну кода знају?
Зову ли нас наша дела
Јел нас она уморене држе?
Колико траје бездан
Неких других мртвих речи
Колико траје празнина неких лоших тежњи
Јел очи не познају зоре
Миришу ли мириси тајних речи
Цвета ли љубав света?
Наше јуче постаће
Наше јуче небо од сутра срешће
Тамо где звезде тајанствено сијају
Тамо где сунце нове дана рађа
Наше јуче небо срешће
И дан родиће се
Јел тај дан моја угасла љубав
Јел тај дан моја покисла срећа
Јели та срећа сада тако лепа
Као зора дана?
Тражим у песку некад записане речи
Тајним Именом, оне ће ми рећи.