Млади смо били када смо заједно кренули на тај пут
Млади смо били
Снове смо заједно снили
Растанком је он прекинут
Бачена на море живота далеко отишла
А ја лутам сам док се бура не стиша
Другим смо путевима ишли
Одвојено животе живели
Заљубили смо се
Само једно жалити нећу
Растали смо се
Мењам самоћу за неку другу срећу
И данас после много година
Када смо своје среће нашли
После много опекотина
Сретнимо се као странци
Чекам те нашим улицама
Да ли чуваш још искру љубави за мене, за нас
Гледам страна лица
А твога нема, где је младости моје глас
Заљубили смо се
Само једно жалити нећу
Састанимо се
Мењам самоћу за неку другу срећу
2.
Ти си ме водила
Из бесана из очаја
До љубави која нас је опила
Самоћа је горела
На уснама медила
Љубав се створила
Љубав се десила
Причама си дала боју
Љубављу утабала пут и дала ми вољу
Живот из мога срца
Уздише за тобом
И пољупцем се буди
И сада када старим
Твоја близина срећу створи
Судбина гази листове отпале
Разнесене животне приче пропале
Сакупљаш их својом смерношћу
Носиш својом брижношћу
Тобом цветају новом шансом
Љубављу нашом
3.
Жуто лишће прекривени пути
У души дал се још слути?
По лишћу се нешто црвени
Животне приче тешке овај шумарак румени
Гране голе земљи све су дале
Природне тајне за пролеће ће бити нове, наспаване
Голо дрвеће спава
У мудрости овој ништа није забадава
Живота све што примише
Без остатка назад вратише
Нама свима изобиље живота даше
Чека се сада нови круг
По ко зна који пут
Тајна ова свима се даје
Животна снага нама се предаје
Као нека река
Која тече од искона из далека
Као приче минулих генерација и лета
Некад почне ко нека сета
Сећање благо у души се роди
То Бог сву децу своју кроз живот води
Мудрости старе праве увек има
Срца су нам њима исписана
Вратимо се коренима запалимо огњиште
Уредимо себе и живота нашег двориште
Нека нас Божија мудрост кроз живот води
Да свако у истини и правди може да ходи
4.
Покрај старе клупе
Где се прилике добре слуте
Ту одмах у шумарку
Пратио сам сјајну сунчеву зраку
По небу плавом
Сатканог Божијом славом
Путем облака белог
И дана ведрог
Гледао свитање
Чекао приче вечерње
Гледао како киши
Од дивне тишине бивао тиши
Слушао птица пој
Чекао ране зоре зов
Погледи по трави
У цветања слави
У шумарку мирисном
Појио срце причом љубавном
Погледи са клупе
У миру без буке
Погледи за цвета сјајем
Дисање свежом тајном
Кроз велике крошње
Мирисао свеже росе
Живот ведрио
Душом се целио
А сада мириси јесењи
Листови опали жути
И хладноћа јутарња
Зову ме у лутања
И док ходим шушти
А киша полако пада не пљушти
Измаглица хладна
Моја душа је поново млада
И јесење приче
На мој живот личе
Облачно небо
А ипак је све некако ведро
И тихо
А моји пути
Воде кроз пропланак жути
И ту са собом се срећем
Кроз јесење пределе милина тече
5.
Један стих
Отвара једну стазу
Животом утабану
Песмом отворену
До снивања
До неких потребних унутрашњих збивања
И тај ме стих вину
И речи песме старе врата срца одшкрину
Отвори се смисао
Оног који кода брани
Ко да ме стих води
Немири живота утихну пред свитање
Једног стиха који цвета успомену
И тада мисли крену
У предворју жељних вечности
Што треба да успеју
И ти моменти кода бране
И то моменти цветају
Успомену која је и сада
Многа срца стварношћу саздала
Стварношћу живљења
И за вечношћу стремљења
Као нешта што ми смо
Као нешта што заборавили нисмо
Ал нам никад није јасно
Туда песникови стихови воде
Кода бране
Има момената кад ми је све песниково слично
Има момената када га доживљавам лично
6.
У ваздуху је јутрос неки посебан мирис
Кроз белу постељину се показује и види
Раскош јутарњи
Свежи и још кода успавани
Све је стало и време не тече
Отвара се места за мало среће
Неочекиване
Ненадане
У нас од Творца стављене
За неке веома лепе намене
Што је чудесно ово јутро
Дарује се за дан нешто лепо
Оно што нам за живот треба прво
Јасно се не види
Али пријатност води
Погледом по пољани
Враћају се неки фини сани
Враћају се осећања
Нека танана
Давно заборављена
Ту су и гласови
Давно заборављени
Ту су и драга лица
И срећа и безбрижност
Давно заборављени
Белина је мост
За сећања драга
Драгих ми људи
Сећања су један живот
Сећања су путокази
Сећања су снага
За уморена
За недрага
Тешког живота човековог пратећа стања
И ова јутарња магла
И тај њен мирис
Враћају ме дому
Враћају ме срцу мому
И док се полако повлачи магла
У мени је правог живота снага
Из магле израња пољана
Из магле израња трава
Из магле израња дрво
Лепо је то врло
Магла носи сећања
И смирује стремљења
Отвара очи
Бистри погледе
Враћа у срца сцене живљење
Магла носи мир и јасноћу
Сваком ко жели лечи тугу и самоћу
Ево је сада опет
Обличава ми белина овај дивни осет
Седео сам дуго у магли
И живео изгубљени тренутак сваки