Драги и весели рођаче, помоз Бог, као човјек који је свој интелектуални радни вијек провео у цивилизованој Европи, видим да сам изузетно утицајан коментатор у Црној Гори и шире, па и у Европи, конкретно у Бриселу, јер моје ставове изнијете у колумни „Коцка је бачена“ (Борба, Подгорица 30. септембар 2024; Словословље, Велета 30. септембар 2024; Ало, Београд 30. септембар 2024; Фејсбук профил Петра Милатовића 30. септембар 2024), истовремено прихватисте: ти у својству предсједника државе, Милојко Спајић у својству предсједника владе Црне Горе и администрација Европске уније у Бриселу кад се ти и Спајић коначно дозвасте памети и послушасте сигнале из ЕУ да уколико направиш коалицију на локалном нивоу са ДПС-сом под патронатом Мила Ђукановића, кога су пустили низ воду, лако можеш да доживиш његову судбину на још гори начин кроз политичко самоубиство, другим ријечима да доживиш судбину некадашњег предсједника Црне Горе Момира Булатовића.
Срећом по тебе послушао си ме како сам те замолио у коментару „Рођаче, помири посвађане и уједини разједињене“ (Словословље, Велета, 18. новембар 2024; Борба, Подгорица, 18. новембар 2024; Профил Петра Милатовића на Фејсбуку 18. новембар 2024) и коначно ћете ти, као предсједник Црне Горе, с једне, и Милојко Спајић, као предсједник владе Црне Горе (коме си ти дао мандат за састав владе), с друге стране, коначно закопати ваше ратне сјекире и поравнати ископане ровове између вас двојице, разумије се, на радост свих мислећих који мисле добро овом народу и дај Боже да сагласје предсједника државе и предсједника владе заживи на ползу народa.
Видиш, драги и весели рођаче, да су моје критике биле едукативне природе, дакле позитивистичке, а не негативистичке, јер уосталом сваки савјестан родитељ критикује своје дијете у намјери да од њега направи узорног човјека, а на то имам морално и патриотско право као дупло старији блиски рођак, с једне, и као много упућенији интелектуалац, с друге стране.
Да овдје направим дигресију, срећа моја и твоја што својевремено ни ја, ни уредник, не послушасмо твог оца Милана који је уреднику утицајне „Борбе“ послао писмо следеће садржине: „Драга редакцијо Борбе, Милан Милатовић је, дипломирани правник у пензији (70 година) из Подгорице. Син ми је Јаков Милатовић, предсједник Црне Горе, којега свакодневно преко вашег портала блати мој рођак Петар Милатовић. Само да знате у Црној Гори постоји око 300 кућа братства Милатовића од којих се 99% одрекло од тог нашег рођака Петра Милатовића. С њим не прича таман толико Милатовића. Видим да му преносите све те лажи и неистине о мом сину. Ако то не провјерите и на неки начин не заштитите мога сина од лажи и нестина сигурни будите да ћу у заштити свога сина повући све могуће правне инстанце у Црној Гори и Европи...“.
Твом оцу је уредник одговорио високим професионализмом, а ја сам му сјутрадан одговорио у коментару „Одговор оцу Јакова Милатовића“ (Борба, Подгорица 21. август 2024; Српска24, Подгорица 21. август 2024), па замисли да смо антиевропски и антицивилизацијски поклекли пред твојим оцем, уредник „Борбе“ и моја маленкост, што би понизило тебе, јер ниси у дјечјем вртићу да те отац онако антиевропски и ултимативно брани од мене који управо тебе браним од тебе самог у својим едукативним критикама!
Што се тиче „одрицања“ ноторна је неистина, јер да се мене одрекло толико Милатовића дошли би сви на последњи „Сабор Милатовића“ у Дабовићима у августу ове године, а не би било присутно свега петнаестак пивопија од „300 кућа Милатовића“, дакле, као што се види, истина је обрнута, а управо сам се ја судски одрекао једног блиског рођака који ме покрао, али остах много богатији од лопова.
Да се вратим теми, драги и весели рођаче, захваљујем се Богу што си ме послушао и што ћеш пружити руку Милојку Спајићу и формирати власт у Подгорици са владајућом већином која је поразила Ђукановићеву партију 30. августа 2020. године, а то је, као што сви видимо, став и Европске уније, и скретањем са те линије ти би сам себи самоубилачки скратио мандат предсједника Црне Горе, а управо то ти је на вријеме најављивано са разних страна и сада је анахроно да их све наводим.
Још једном, драги и весели рођаче, захваљујем се Богу што си ме послушао! И да заокружим, само мудри државници извлаче логичне закључке послије оправданих критика, па макар чак и са супротних позиција. Млад си и учи. Добро здравље, довољно памети и разборитости искрено ти жели твој дупло старији блиски рођак који те добронамјерно и очински редовно критикује!